.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13747/2024
15.05.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milutin Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milić Milić, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 9767/23 od 16.11.2023. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Kragujevcu Gž 9767/23 od 16.11.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu P 5812/23 od 27.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu zbog više uplaćenog iznosa od strane tužioca na tekući račun tužene u odnosu na rate kredita po ugovora o dugoročnom stambenom kreditu od 27.03.2007. godine, u periodu od 30.11.2017. godine do 15.05.2019. godine, solidarno isplate pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 84.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Kragujevcu Gž 9767/23 od 16.11.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odnosu na tuženog. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u odnosu na tuženu tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime duga zbog više uplaćenog iznosa od strane tužioca na tekući račun tužene u odnosu na rate kredita po ugovoro o dugoročnom stambenom kreditu od 27.03.2007. godine, u periodu od 30.11.2017. godine do 15.05.2019. godine, isplati pojedinačno opredeljene iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 287.406,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 94.220,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 30.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 60.091,29 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno je u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, iz čega sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je pravnosnažna odluka u pobijanom delu preinačena, u kom slučaju bi revizija bila adozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali kako specijalno pravilo u sporovima male vrednosti iz člana 467. ZPP, kakav je spor i ove pravne stvari, isključuje primenu opštih pravila, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
