Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a bitne povrede odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2.tačke 7. i 12. istog Zakona, na koje tužena u reviziji ukazuje, nisu razlog zbog kog revizija može da se izjavi na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku. Međutim, osnovano se revizijom tužene ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 383. tog Zakona, drugačijom ocenom dokaza izvedenih pred prvostepenim sudom, suprotno odredbi člana 8. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Agencija za privatizaciju Beograd, imenovana je za stečajnog upravnika za stečaj nad DP IMT ''Standard komerc'' iz Boljevca, rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St 36/2010 od 11.02.2010. godine. Agencija za privatizaciju je zaključila ugovor o obavljanju poslova sa tužiocem, kao preduzetnikom 17.02.2010. godine, po kom ugovoru je tužilac obavljao poslove dnevnog operativnog vođenja stečajnog postupka u ime i za račun Agencije za privatizaciju. Taj ugovor je sporazumno raskinut 30.11.2012. godine, tako što je poverenik, na osnovu tog Sporazuma, zadržao pravo na srazmernu naknadu pod uslovima i na način propisan Pravilnika o osnovu, kriterijumima i merilima za priznavanje prava na naknadu stvarnih troškova i isplatu nagrade za rad lica koja obavljaju poslove u ime i za račun Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika, „dok će se pitanje iznosa nagrade regulisati posebnim sporazumom, nakon utvrđivanja nagrade stečajnog upravnika, odnosno naručioca“ (član 3. Sporazuma). Nakon sporazumnog raskida između tužioca i Agencije za privatizaciju nije zaključen sporazum o visini iznosa nagrade u skladu sa članom 3. sporazumnog raskida. Rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St 36/2010 od 23.04.2015. godine, usvojen je završni račun stečajnog upravnika Agencije za privatizaciju – Centar za stečaj stečajnog dužnika DP IMT ''Standard komerc'' u stečaju iz Boljevca, za period od 11.02.2010. godine do 20.02.2015. godine i određena konačna nagrada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 1.091.606,92 dinara, kao i naknada troškova stečajnog postupka u ukupnom iznosu od 1.034.000,00 dinara. Tužiocu je 09.06.2011. godine, Agencija za privatizaciju uplatila iznos od 300.000,00 dinara, na ime akontacije po zaključenom ugovoru, dok drugih uplata po osnovu naknade za poslove preduzete u ovom stečajnom postupku, nije bilo. Agencija za privatizaciju je prestala sa radom 01.02.2016. godine, a tužena je počela sa radom 04.11.2015. godine. Sudski veštak Dragan Milutinović je, u svom nalazu i mišljenju od 18.04.2018. godine, obračunao visinu naknade za rad poverenika u ovom stečajnom postupku za period od 19.02.2010. godine do 30.11.2012. godine u visini minimalne naknade za rad na mesečnom nivou i isplate naknade za slučaj raskida, na osnovu odredbi člana 9. i 12. Pravilnika o osnovu, kriterijumima i merilima za priznavanje prava na naknadu stvarnih troškova i isplatu naknade za rad licima koja obavljaju poslove u ime i za račun Agencije za privatizaciju, kao stečajnog upravnika. Na osnovu uračunavanja isplaćene akontacije, minimalna naknada za rad tužioca iznosi 613.528,90 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je tužbeni zahtev tužioca odbio, nalazeći da tužena nije pasivno legitimisana, jer nije pravni sledbenik obaveza Agencije za privatizaciju. Po oceni tog suda, nalaz sudskog veštaka nije prihvatljiv jer je nejasno koje je parametre za svoj obračun uzeo, bez uvida u spis u kome su dokumentovane preduzete radnje, a imajući u vidu da shodno Pravilniku o osnovima, kriterijumima i merilima za priznavanje prava na naknadu stvarnih troškova i isplatu naknade za rad lica koja obavljaju poslove u ime i za račun Agencije za privatizaciju, kao stečajnog upravnika, kvalitet i uspešnost rada lica koje obavlja poslove stečajnog upravnika je od uticaja na visinu te nagrade. Takođe, po mišljenju prvostepenog suda, nije objašnjen odnos između nagrade utvrđene rešenjem suda i nagrade koju je obračunao veštak.

Drugostepeni sud je, pobijanim delom presude, preinačio prvostepenu presudu i tuženu obavezao da tužiocu isplati 613.528,90 dinara, sa kamatom od dana podnošenja tužbe (20.04.2018. godine), nalazeći da je tužena, na osnovu odredbe člana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (''Službeni glasnik RS'', br. 89/15) od 27.10.2015. godine), stupanjem na snagu tog Zakona preuzela sva prava i obaveze Agencije za privatizaciju, te da su na račun tužene preneta sva novčana sredstva sa podračuna Agencije za privatizaciju koja su ostvarena po osnovu obavljanja poslova stečajnog upravnika, u skladu za zakonom kojim se uređuje stečaj, pa i novčani iznos od 1.036.933,74 dinara, koji je u konkretnom slučaju, Agenciji za privatizaciju isplaćen po osnovu konačne nagrade za rad te Agencije, na osnovu pravnosnažnog rešenja Privrednog suda u Zaječaru St 36/2010 od 23.04.2015. godine. Kod utvrđene činjenice da je tužiocu od strane Agencije za privatizaciju isplaćena samo akontacija po zaključenom ugovoru od 17.02.2010. godine u iznosu od 300.000,00 dinara i da ta Agencija, nakon utvrđenja konačne nagrade, rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St 36/2010 od 23.04.2015. godine, sa tužiocem nije zaključila poseban sporazum o visini iznosa nagrade, shodno članu 3. sporazumnog raskida, drugostepeni sud nalazi da po tom osnovu tužilac osnovano potražuje isplatu dugovane naknade od tužene, kao pravnog sledbenika Agencije za privatizaciju u iznosu minimalne naknade za rad koja se obračunava na način predviđen članom 9. Pravilnika o osnovu, kriterijumima i merilima za priznavanje prava na naknadu stvarnih troškova i isplatu naknade za rad licima koja obavljaju poslove u ime i za račun Agenciji za privatizaciju kao stečajnog upravnika od 11.12.2009. godine, prihvatajući nalaz i mišljenje sudskog veštaka po kom je dug po osnovu neisplaćene naknade prikazan sa uračunavanjem isplaćene akontacije.

Međutim, osnovano se u reviziji tuženog ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, preinačenjem prvostepene presude, bez otvaranja rasprave pred tim sudom.

Na osnovu odredbe člana 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, drugostepeni sud odlučuje o žalbi po pravilu bez rasprave. Na osnovu člana 394. istog Zakona, drugostepeni sud će presudom da preinači prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje od onog utvrđenog u prvostepenoj presudi (stav 1.); ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posebno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2.); ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3.); ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4.).

Da bi preinačio prvostepenu presudu, drugostepeni sud ne može da drugačije ceni dokaze izvedene pred prvostepenim sudom. Ako ne prihvati ocenu tih dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze.

U konkretnom slučaju, drugostepeni to nije učinio, već je svoju odluku zasnovao na nalazu i mišljenju sudskog veštaka Dragana Milutinovića od 18.04.2018. godine, čiji nalaz prvostepeni sud nije prihvatio, nalazeći da je nejasno koje je parametre za svoj obračun veštak koristio, bez uvida u spis u kome su dokumentovane preduzete radnje, pri čemu je tuženi takođe istakao primedbe na nalaz i mišljenje tog veštaka, o kojima se veštak nije izjasnio. Drugostepeni sud je, međutim, pravilno zaključio da je tuženi pasivno legitimisan u ovoj parnici.

Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 112/2015), samostalni član 31. u stavu 1., propisuje da je Agencija za privatizaciju osnovana Zakonom o Agenciji za privatizaciju (''Službeni glasnik RS'', br. 38/01 ... 89/15), prestaje sa radom danom početka primene tog Zakona. Stavom drugim te odredbe Zakona, propisano je da se o izvršavanju obaveza Agencije za privatizaciju, preduzetih u skladu sa tim Zakonom, stara ministarstvo nadležno za poslove privrede, izuzev poslova iz člana 3. tog člana. Stavom 3. tog člana Zakona, propisano je da poslove koje je obavljala Agencija za privatizaciju, koju su u funkciji zastupanja u postupcima pred sudovima, arbitražama, organima uprave i drugim nadležnim organima u kojima je Agencija za privatizaciju imala položaj stranke ili umešača, a koji su pokrenuti pre 01.02.2016. godine, preuzima Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, koju će osnovati Vlada Republike Srbije u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu tog Zakona. U smislu stava 4. te odredbe Zakona, Agencija za vođenje sporova u postupku privatizacije, smatra se pravnim sledbenikom Agencije za privatizaciju u sudskim i drugim postupcima iz člana 3. tog Zakona.

Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (''Službeni glasnik RS'', br. 84/2004 ... 89/2015), u samostalnom članu 6. Zakona o izmenama i dopunama tog Zakona, propisuje, stavom 1, da danom stupanja na snagu tog Zakona, Agencija preuzima od Agencije za privatizaciju sva prava i obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su u funkciji obavljanja poslova utvrđenih tim Zakonom, kao i potreban broj zaposlenih. Stavom 2. tog člana Zakona, propisano je da danom stupanja na snagu tog Zakona, novčana sredstva sa podračuna Agencije za privatizaciju, koja su ostvarena po osnovu obavljanja poslova stečajnog upravnika u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, prenose se na račun Agencije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnim rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St 36/2010 od 23.04.2015. godine, zaključen je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom DP IMT ''Standard komerc'' u stečaju iz Boljevca i određena konačna nagrada i naknada troškova stečajnog upravnika Agencije za privatizaciju. Sporazumnim raskidom ugovora o obavljanju poslova u ime i za račun Agencije za privatizaciju od 17.02.2010. godine, koji je zaključen između tužioca i Agencije za privatizaciju, u odredbi člana 3. ugovoreno je da će pitanje iznosa nagrade tužiocu kao povereniku biti regulisano posebnim sporazumom, a nakon utvrđivanja konačne nagrade stečajnog upravnika, ovde naručioca, a to je Agencija za privatizaciju. Pošto taj poseban sporazum nije zaključen, a Agencija za privatizaciju osnovana Zakonom o Agenciji za privatizaciju (''Službeni glasnik RS'', br. 38/01 ... 89/15), prestala je sa radom danom početka primene Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', br. 112/2015), te pošto je na osnovu odredbe člana 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (''Službeni glasnik RS'', br. 89/2015), tužena od Agencije za privatizaciju preuzela sva prava i obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu, koji su u funkciji obavljanja poslova utvrđenih tim Zakonom, sledi da je tužena dužna da tužiocu isplati predmetno potraživanje , jer su na njen račun preneta novčana sredstva sa podračuna Agencije za privatizaciju koja su ostvarena po osnovu obavljanja poslova stečajnog upravnika u gore navedenom predmetu. Međutim, visina naknade se ne može utvrditi na osnovu odredbe člana 9. Pravilnika o osnovu, kriterijumima i merilima za priznavanje prava na naknadu stvarnih troškova i isplatu naknade za rad licima koja obavljaju poslove u ime i za račun Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika od 11.12.2009. godine, kako se izjasnio veštak u svom nalazu na kom je zasnovana odluka drugostepenog suda. Tom odredbom Pravilnika predviđeno da se naknada za rad poverenika ostvaruje po obračunu iz tog stava Pravilnika (nezavisno od osnova za određivanje konačne naknade za rad poverenika), u tri slučaja: 1) kada je mesečna naknada za rad poverenika obračunata prema osnovima za određivanje konačne naknade za rad poverenika manja nego po obračunu iz ovog člana Pravilnika; 2) u slučaju kada se naknada za rad poverenika ne može obračunati prema osnovima za određivanje konačne naknade za rad poverenika iz razloga nepostojanja nagrade Agencije za privatizaciju; 3) u slučaju obustave stečajnog postupka, a ništa od navedenog ovde nije slučaj.

U konkretnom slučaju, rešenjem Privrednog suda u Zaječaru St 36/2010 od 23.04.2015. godine, usvojen je završni račun stečajnog upravnika Agencije za privatizaciju RS – Centra za stečaj stečajnog dužnika DP IMT ''Standard komerc'' Boljevac u stečaju, i određena konačna naknada za rad stečajnog upravnika u iznosu od 1.091.606,92 dinara. Dakle, konačna naknada za rad poverenika se, u ovom slučaju, određuje na način predviđen članom 5. Pravilnika o osnovu, kriterijumima i merilima za priznavanje prava na naknadu stvarnih troškova i isplatu naknade za rad licima koja obavljaju poslove u ime i za račun Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika od 11.12.2009. godine. Tom odredbom Pravilnika predviđeno je da konačna naknada za rad poverenika predstavlja procenat od iznosa konačne nagrade koji ostvari Agencija za privatizaciju kao stečajni upravnik u skladu sa odredbama Zakona o stečajnom postupku i tim Pravilnikom, a određivanje procenta za obračun konačne naknade za rad poverenika vrši se tek nakon odluke stečajnog veća o iznosu konačne nagrade Agencije za privatizaciju kao stečajnog upravnika, što je ovde slučaj.

Dakle, radi drugačije ocene nalaza i mišljenja sudskog veštaka Dragana Milutinovića od 18.04.2018. godine, koji je tužilac priložio uz tužbu a čiji nalaz prvostepeni sud nije prihvatio, drugostepeni sud je bio dužan da otvori raspravu u smislu odredbe člana 383. Zakona o parničnom postupku, radi neposrednog saslušanja tog veštaka i izjašnjenja o primedbama na njegov nalaz, a nije tako postupio.

Zbog toga je drugostepena presuda, u pobijanom delu, ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje, a ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda u smislu odredbe člana 164. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković