Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je sestra, a tužilja BB je bratanica sada pok. GG, koja je preminula ...2016. godine u Beču. GG je rođena ...1951. godine u ..., a počev od 1974. godine živi u Beču, imala je državljanstvo Republike Srbije, kao i državljanstvo Republike Austrije. U toku 1975. godine upoznala je tuženog i ubrzo nakon toga zaključila brak. Sa tuženim je stanovala u garsonjeri koju je dobila na korišćenje od svog poslodavca. U navedenom periodu GG je bila zaposlena u bolnici kao medicinska sestra, dok je tuženi bio nezaposlen. Nakon određenog vremena tuženi je počeo da se bavi prodajom AMC posuđa, a nakon što je posao uspešno razvio tuženi i GG kupili su kuću sa apartmanima u Poreču, kao i kuće u Novom Sadu i Budimpešti. U toku 1995. godine, GG je na nagovor tuženog dala otkaz u bolnici u kojoj je radila kao medicinska sestra kako bi se angažovala oko održavanja i spremanja njihovih apartmana u Poreču. Bračni odnosi tuženog i GG su tokom trajanja zajednice života bili konfliktni i poremećeni. U toku 1997. godine GG i tuženi su prekinuli zajednicu života, a 1998. godine sudski su se razveli. Tokom trajanja braka GG je ostala nezaposlena, a tuženi je sudskom odlukom obavezan da joj plaća alimentaciju. Nakon razvoda braka tuženi se oženio DD koja je bila ćerka najbolje prijateljice GG i njeno kršteno kumče i sa njom dobio kćerku. Između GG i tuženog su vođeni brojni sudski postupci koji su za predmet imali naplatu alimentacije i podelu njihove zajedničke imovine. Navedeni postupci su trajali više godina i za GG bili izrazito stresni. Ona je obolela od karcinoma materice zbog čega je operisana 1990. godine, imala je težak saobraćajni udes 1995. godine. Razvod od tuženog, dugotrajni sudski postupci koji su vođeni između njih, izbegavanje tuženog da plaća alimentaciju, njegova ženidba sa kćerkom njene najbolje prijateljice, uticao je, prema izjavi svedoka, da njeno psihičko zdravlje bude narušeno, što je dovelo do nastanka depresije zbog koje je pila tablete i veće količine alkohola. U toku 2013. godine, GG je obolela od karcinoma dojke koji je iste godine operisala tokom lečenja pila je jake antidepresive i citostatike zajedno sa alkoholom što je dovelo do promene u njenom psihičkom stanju, gubitka pamćenja i konflikta sa realnošću. Krajem 2014. godine i početkom 2015. godine njeno zdravstveno stanje se znatno pogoršalo, jer su se nakon operacije karcinoma dojke pojavile metastaze na plućima. Prilikom lekarskog pregleda od 26.02.2015. godine kod GG je konstatovan odmakli karcinom pluća i hematom sa gnojnim izlivom sa desne strane kod rebara. Dana 13.03.2015. godine GG je pala dok je bila sama u stanu i istog dana je kolima hitne pomoći prevezena u Opštu bolnicu Grada Beča gde je primljena kao hitan slučaj, dana 26.03.2015. godine izvršen je operativni zahvat kojom je GG odstranjen karcinom na levom delu grudnog koša, tako što je celo plućno krilo odstranjeno u opštoj anesteziji, a narednog dana joj je urađen histopatološki nalaz i ponovo je operisana u opštoj anesteziji radi redukcije tumorskih promena. Dana 12.04.2015. godine, kod GG su uočeni prvi znaci respiratorne nestabilnosti, a dana 19.04.2015. godine je prevežena u drugu bolnicu na dalje lečenje.

Dana 17.03.2015. godine u Opštoj bolnici Grada Beča, GG je sačinila testament pred svedocima koji glasi: „Ja GG, rođena ...1951. godine sa prebivalištem ... svojevoljno i bez ičijeg uticaja svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu u slučaju da mi se nešto desi, ostavljam svom bivšem suprugu VV, rođenom ..1950. godine sa prebivalištem ... . Ovu odluku sam donela po sopstvenoj želji i moralnim načelima jer sam sve što imam sticala zajedno sa njim“. U navedenom testamentu je rukom dopisano: „Od VV zahtevam da obavi sahranu po svim srpskim običajima na srpskom groblju u Beču i to uz pratnju muzike“. Navedeni testament je potpisan od strane GG i svedoka ĐĐ i EE, i overen od strane Stele Aspering zamenika Javnog beležnika iz Beča, dr Sonje Tades B.R.Zl. 1563/2015 dana 17.03.2015. godine. Testament je naknadno potpisala i svedok ŽŽ, što je overeno od strane javnog beležnika dana 09.02.2016. godine. Istog dana kada je sačinjeno navedeno zaveštanje sačinjeno je i ovlašćenje kojim je GG ovlastila tuženog da zameni sve brave na njenoj polovini kuće u Poreču i da vodi računa o toj kući. Dana 13.06.2016. godine, GG je tuženom VV izdala punomoćje kojim ga je ovlastila da je zastupa za slučaj da više ne može sama da donosi odluke u pravnim stvarima, da odlučuje o njenim statusnim pitanjima, upravlja njenom imovinom i preduzima druge radnje saglasno tom ovlašćenju, na osnovu navedenog punomoćja tuženi VV upisao se u Austrijski centralni imenik zastupnika.

GG preminula je dana ..2016. godine u Beču. Iza pok. GG je vođen ostavinski postupak pred Javnim beležnikom iz ..., Darkom Ljepićem pod brojem Upp 92/2017. U navedenom postupku je dana 27.10.2017. godine održano ročište na kojem je konstatovano da su iza pok. GG na nasleđe pozvani ovde tuženi, kao testamentalni naslednik i ovde tužilje, kao zakonske naslednice. Na istom ročištu postupajući Javni beležnik je konstatovao da je pok. GG ostavila testament pred svedocima od 17.03.2015. godine koji je sačinjen u Beču, overen od strane Javnog beležnika, nakon čega je sadržinu ovog testamenta pročitao. Na navedenom ročištu punomoćnik tužilje je osporio punovažnost testamenta od 17.03.2015. godine, te rešenjem Javnog beležnika ostavinski postupak je prekinut a zakonski naslednici upućeni na ovu parnicu.

Dana 06.04.2017. godine pred Okružnim sudom u Republici Austriji je doneto je rešenje kojim je ovde tuženi proglašen u celosti za testamentalnog naslednika ostavioca GG. Protiv navedenog rešenja obe tužilje su izjavile žalbu koja je odbijena rešenjem Pokrajinskog suda za građanske stvari u Beču dana 31.01.2019. godine. Dana 27.04.2017. godine sudski poverenik je doneo Evropsko rešenje o nasleđivanju kojim je između ostalog konstatovano da je ovde tuženi naslednik pok. GG na osnovu testamenta od 17.03.2015. godine. Na osnovu ovog rešenja tuženi je podneo zahtev za upis prava svojine u njegovu korist u odnosu na imovinu u Poreču koja je bila u suvlasništvu ostavilje.

Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatra dr Borisa Golubovića i primarijusa dr Slobodana Drakića od 02.11.2017. godine, nižestepeni sudovi su utvrdili da pok. GG u vreme sačinjavanja testamenta od 17.03.2015. godine, nije bila sposobna za rasuđivanje i slobodno izražavanje svoje volje, odnosno nije bila sposobna za sačinjavanje predmetnog testamenta. Veštaci su u svom nalazu i mišljenju jasno obrazložili na koji način su utvrđena oboljenja i terapija uticala na sposobnost rasuđivanja i izražavanja slobodne volje GG, odnosno njenu sposobnost za sačinjavanje testamenta. Nižestepeni sudovi nisu prihvatili primedbe punomoćnika tuženog da veštaci nisu imali uvid u celokupni zdravstveni karton GG i da je zbog toga neophodno dopunsko veštačenje s obzirom da se veštak dr Boris Golubović, na ročištu od 23.06.2021. godine izjasnio da je u medicinskoj dokumentaciji koja je korišćena prilikom sačinjavanja nalaza i mišljenja opisano zdravstveno stanje GG u periodu u kom je boravila u bolnici i sačinila predmetni testament, da se podaci o bolničkom lečenju ne upisuju u zdravstveni karton, kao i da eventualni uvid u zdravstveni karton i ranija oboljenja GG ne bi uticala na promene u nalazu i mišljenju. Nižestepeni sudovi su prihvatili nalaz i mišljenje veštaka, nalazeći da je sačinjen u svemu u skladu sa pravilima struke, da je jasan i precizan i da sadrži sve relevantne činjenice od značaja za odluku o osnovanosti tužbenog zahteva.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili predmetni testament.

Naime, odredbom člana 11. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja („Sl. list SFRJ“, br.43/82, 72/82 i 46/96, „Sl. glasnik RS“, br.46/2006 - dr. zakon), propisano je da ako lice koje je jugoslovenski državljanin ima i državljanstvo neke druge države za primenjivanje ovog zakona, smatra se da ima samo jugoslovensko državljanstvo.

Odredbom člana 30. stav 2. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisano je da je za sposobnost pravljenje testamenta merodavno pravo države čije državljanstvo zaveštalac ima u momentu sastavljanja testamenta.

Prema odredbi člana 81. Zakona o nasleđivanju, zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna.

Odredbom člana 166. Zakona o nasleđivanju je propisano da je rušljivo zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje.

Odredbom člana 168. Zakona o nasleđivanju je propisano da je rušljivo zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određeni zakonom.

Odredbom člana 169. stav 1. Zakona o nasleđivanju je propisano da se poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Prema stavu 2. istog člana propisano je da rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.

Odredbom člana 106. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da kada sud utvrdi da je lice koje je ostavilo testament umrlo ili da je proglašeno za umrlo, otvoriće njegov testament bez povrede pečata, pročitaće ga i o tome sastaviti zapisnik.

Odredbom člana 107. stav 1. Zakona o vanaparničnom postupku je propisano da zapisnik o proglašenju testamenta sadrži: koliko je testamenata nađeno, koji datum nosi, gde su nađeni, ko ih je predao sudu i sastavljaču smrtovnice, koji su svedoci prisustvovali otvaranju i proglašenju testamenta, da li je testament predat otvoren ili zatvoren i kakvim je pečatom bio zapečaćen i sadržinu testamenta. Stavom 2. istog člana propisano je da ako je prilikom otvaranja testamenta primećeno da je pečat povređen ili da je u testamentu nešto brisano, precrtano i ispravljeno, ili ako se što drugo sumnjivo nađe, mora se i to u zapisniku navesti. Stavom 3. propisano je da zapisnik potpisuje sudija, zapisničar i svedoci. Prema stavu 4. istog člana na proglašeni testament sud će staviti potvrdu o njegovom proglašenju sa naznačenjem datuma proglašenja, kao i broj i datum ostalih pronađenih testamenata.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je dana 17.03.2015. godine u Opštoj bolnici Grada Beča, GG sačinila predmetni testament pred svedocima i da u vreme sačinjavanja testamenta nije imala sposobnost za sačinjavanje zaveštanja, odnosno nije bila sposobna za rasuđivanje i slobodno izražavanje svoje volje u smislu adekvatnog obima raspolaganja svojom voljom i shvatanjem svojih postupaka i njihovih posledica. Testament je strogo formalan akt, pa izjavljena volja da bi bila relevantna i mogla da proizvode posledicu zaključenja testamenta kao pravnog posla, nužno je da je učinjena slobodno, što znači da sadrži svest o svim elementima i značaju preduzetih radnji i slobodnu i stvarnu nameru za zaključivanje pravnog posla. Testament ne proizvodi pravno dejstvo ako je stanje svesti ostavioca u vreme sačinjavanja bilo takvo da zbog nesposobnosti za rasuđivanje nije mogao da izrazi svoju volju, pri čemu je bez značaja da li je bio nesposoban za rasuđivanje iz trajnih ili privremenih razloga. Kako su pravilno utvrdili nižestepeni sudovi na osnovu nalaza i mišljenja veštaka neuropsihijatrijske struke, GG u vreme sačinjavanja zaveštanja od 17.03.2015. godine, nije bila sposobna za rasuđivanje i slobodno izražavanje svoje volje, niti je bila sposobna za potpisivanje testamenta, pa su dokazani tužbeni navodi da je predmetni testament rušljiv u smislu odredbe člana 166. i 168. Zakona o nasleđivanju, što je predstavljalo i razlog za njegov poništaj.

Neosnovani su navodi revidenta da GG u vreme sačinjavanja zaveštanja nije imala državljanstvo Republike Srbije, jer se u spisima nalazi Uverenje o državljanstvu Republike Srbije za ostavilju izdato 10.10.2017. godine, koje su dostavile tužilje, što znači da je GG u vreme sačinjavanja zaveštanja imala državljanstvo Republike Srbije, a ne isključivo državljanstvo Republike Austrije.

Neosnovani su navodi tuženog istaknuti u reviziji da tužba nije blagovremena. Tužilje su tužbu radi utvrđenja ništavosti zaveštanja podnele dana 10.11.2017. godine po uputstvu iz rešenja Javnog beležnika od 30.10.2017. godine. Precizirani tužbeni zahtev kojim je označen i eventualni tužbeni zahtev radi poništaja podnet je dana 26.10.2018. godine jer je poslat preporučenom pošiljkom, a ne dana 29.10.2018. godine, kako pogrešno tvrdi tuženi u reviziji. Testament je pred Javnim beležnikom pročitan 27.10.2017. godine, te proizlazi da je precizirani tužbeni zahtev podnet dan pre isteka roka od godinu dana.

Neosnovani su navodi tuženog istaknuti u reviziji da je počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP-a da se radi o presuđenoj stvari. Neosnovano je pozivanje tuženog da je ovde reč o presuđenoj stvari i da je u Austriji vođen ostavinski postupak, jer austrijska odluka iz ostavinskog postupka prema važećem pravu Republike Srbije i Zakonu o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja – ne može se priznati odnosno proizvoditi pravno dejstvo, jer je članom 89. stav 1. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa drugim zemljama određeno da se strana sudska odluka neće priznati ako u odnosnoj stvari postoji isključiva nadležnost suda ili drugog organa SRJ. U ovom predmetu postoji isključiva nadležnost domaćeg suda jer je ostavilja bila vlasnik nepokretnosti u Srbiji. Članom 71. Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja propisano je da za raspravljanje nepokretne zaostavštine jugoslovenskih državljana postoji isključiva nadležnost suda Savezne Republike Jugoslavije ako se ta zaostavština nalazi u Saveznoj Republici Jugoslaviji, a stavom 4. navedenog člana određeno je da se isto primenjuje na nadležnost u sporovima iz nasledno pravnih odnosa.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tuženog kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazlagani.

Tuženi nije uspeo u postupku po reviziji, pa nema prava na troškove revizijskog postupka koje je tražio, a takođe tužilje nemaju pravo na troškove sastava odgovora na reviziju, s obzirom da se ne radi o nužnim troškovima koji su bili potrebni za vođenje ovog postupka.

Iz navedenih razloga primenom člana 414. i 165. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković