.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13895/2023
16.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordan Medaković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Patrić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 313/23 od 14.02.2023. godine, u sednici održanoj 16.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 313/23 od 14.02.2023. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 313/23 od 14.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vršcu P 580/22 od 08.11.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati ukupan iznos od 130.000,00 dinara i to: po osnovu pretrpljenih fizičkih bolova 70.000,00 dinara, po osnovu pretrpljenog straha 60.000,00 dinara, a sve sa zateznom kamatom počev od presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje preko ukupno dosuđenog iznosa od 130.000,00 dinara pa do ukupno traženog iznosa od 280.000,00 dinara, za još 150.000,00 dinara, i to: na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni fizički bol preko dosuđenog iznosa od 70.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, a za još 30.000,00 dinara, na ime pretrpljenog straha preko dosuđenog iznosa od 60.000,00 dinara pa do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, a za još 40.000,00 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda iznos od 80.000,00 dinara sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati 149.066,00 dinara na ime naknade parničnih troškova sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za isplatu zatezne kamate na iznos parničnih troškova za period od dana presuđenja do dana izvršnosti.
Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 313/23 od 14.02.2023. godine, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana, pa je prvostepena presuda potvrđena i odbijen zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužilji na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha, a nižestepenim presudama je tužbeni zahtev tužilje delimično usvojen u smislu člana 153, 154 i 200 ZOO, a delimično odbijen kao previsoko postavljen. Pobijana presuda doneta je primenom odgovarajućih odredaba zakona, a postojanje različitih odluka u predmetima sa istim ili sličnim pravnim osnovom kao u ovoj pravnoj stvari (postojanje građanskopravne odgovornosti tuženog u situaciji kada je isti oslobođen krivičnopravne odgovornosti), ne znači nužno postojanje neujednačene sudske prakse jer odluka u takvim parnicama, imajući u vidu da je građanskopravna odgovornost šira od krivičnopravne odgvornosti, zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju. Zbog toga Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije potrebno odlučivanje o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Tužbu radi naknade nematerijalne štete tužilja je podnela 26.01.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 130.000,00 dinara.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednoste 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tuženog nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
