.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 13947/2025
30.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Irene Vuković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje maloletne AA, čiji je zakonski zastupnik majka BB obe iz ..., a punomoćnik Jelica Đoković advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Milović advokat iz ..., radi izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž2 11/25 od 03.06.2025. godine, u sednici održanoj 30.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž2 11/25 od 03.06.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Čačku Gž2 11/25 od 03.06.2025. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P2 43/24 od 17.03.2025. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev maloletne tužilje i izmenjena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P 69/17 od 15.03.2019. godine u stavu prvom izreke tako što je obavezan tuženi da na ime izdržavanja maloletne tužilje plaća iznos od 18.000,00 dinara mesečno počev od 16.03.2024. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, najkasnije do 5. u mesecu za tekući mesec, na račun majke, s tim što je dužan da dospele neisplaćene rate izdržavanja uplati u roku od 15. dana od prijema presude.Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da maloletnoj tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.500,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Čačku Gž 11/25 od 03.06.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tuženi da maloletnoj tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 186.750,00 dinara, dok je stavom drugim izreke, obavezan tuženi da maloletnoj tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara.
Protiv rešenja o troškovima postupka donetog u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilja je izjavila odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stava 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako revizijski sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava.
Pravnosnažno rešenje o troškovima postupka, kojim je tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove prvostepenog postupka u višem iznosu od iznosa dosuđenog prvostepenom presudom, kao i troškove drugostepenog postupka, uz primenu odredbi člana 153. stav 3. ZPP u vezi odredbe člana 207. Porodičnog zakona, koje se pobija revizijom, po oceni Vrhovnog suda ne ukazuje na potrebu da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa niti je potrebno novo tumačenje prava. Prilikom odlučivanja o troškovima postupka, osnovni kriterijum kojim se sudovi moraju rukovoditi jeste uspeh stranaka u sporu. Izuzetak su porodični sporovi kod kojih se sud vodi i kriterijumom pravičnosti, prema okolnostima svakog konkretnog slučaja.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja.
Ispitujući dozovljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da se, ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
U konkretnom slučaju, revizijom se osporava drugostepeno rešenje o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tuženog nije dozvoljena. Okolnost što je drugostepenim rešenjem preinačeno prvostepeno rešenje o troškovima postupka ne čini reviziju dozvoljenom u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, obzirom da revizija izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka nikada nije dozvoljena prema vrsti odluke koja se njom pobija, shodo članu 403. u vezi sa članom 28. stav 1. i članom 420. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Maloletnoj tužilji ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
