U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP iz Beograda, čiji je punomoćnik Dragan Savić, advokat iz ..., protiv tuženih AA i BB, oboje iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Stanojević, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1133/17 od 22.02.2018. godine, u sednici održanoj 04.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1133/17 od 22.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1133/17 od 22.02.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 283/12 od 01.11.2016. godine u stavu prvom izreke. Tom prvostepenom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi solidarno obavežu da mu isplate iznos od 12.527.377,73 dinara, kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga od 5.018.988,47 dinara, počev od 30.05.2016. godine pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih kojim su tražili da se tužilac obaveže da im naknadi troškove ovog parničnog postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04, 111/09) koji se u ovoj pravnoj stvari primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nije ni povreda iz tačke 12. citirane zakonske odredbe na koju se revizijom ukazuje, s obzirom da obrazloženje pobijane presude sadrži jasne i neprotivrečne razloge o bitnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi AA i BB zajedno sa VV su u svojstvu investitora, zaključili i sudski overili 12.05.2004. godine sa GG kao suinvestitorem i izvođačem radova, ugovor o zajedničkoj gradnji objekta, kojim su uredili međusobna prava i obaveze nastale iz odnosa zajedničke izgradnje stambenog objekta u ul. ... br. .. u ... na kat. parc. .. KO ... . Tim ugovorom su postigli sporazum da investitori učestvuju u zajedničkoj izgradnji na taj način što će svoje suvlasništvo na nepokretnosti uneti u zajednički posao i ustupiti je za rušenje i izgradnju objekta, a da će nvestitor obezbediti neophodna finansijska sredstva kako za potrebnu tehničku dokumentaciju u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, tako i finansijska sredstva za izvođenje građevinskih i drugih radova na izgradnji novog zajedničkog stambenog objekta koji će započeti po dobijanju pravnosnažnog rešenja o građevinskoj dozvoli. Članom 5. ovog ugovora, suinvestitor GG je preuzeo i obavezu da obezbedi potrebna sredstva radi namirenja obaveze prema Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Grada Beograda, sa kojim će investitori zaključiti odgovarajući ugovor. Dana 17.01.2005. godine, sačinjen je ugovor o regulisanju nagrade za uređivanje građevinskog zemljišta za izgradnju stambenog objekta u ul. ... u ... na kat. parc. .. KO ..., koji je za tužioca potpisao njegov direktor, a sa druge strane se nalaze potpisi kako je označeno VV i ovde tuženih kao investitora. Tim ugovorom je regulisano plaćanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za izgradnju navedenog stambenog objekta u iznosu od 5.229.489,00 dinara od čega je prva rata u iznosu od 529.949,00 dinara trebala da bude plaćena najkasnije do 12.01.2005. godine a ostatak duga u 35 mesečnih rata. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka finansijske struke, utvrđeno je da je na račun tužioca uplaćen jedino iznos od 1.347.587,00 dinara, tako da ukupno potraživanje na dan 30.05.2016. godine iznosi 12.527.377,33 dinara. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskih veštaka grafološke struke, utvrđeno je da se na navedenom ugovoru od 17.01.2005. godine ne nalaze autentični potpisi lica označenih u statusu investitora, ovde tuženih i VV, odnosno da to pismeno ova lica nisu potpisala. Tužilac nije donosio nikakvo rešenje o visini obaveze tuženih koje bi se ticalo plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za izvedene radove na navedenom stambenom objektu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da ugovor o regulisanju naknade za uređivanje građevinskog zemljišta od 17.01.2005. godine na kojem se ne nalaze autentični potpisi lica označenih u statusu investitora – ovde tuženih i VV, nije ni nastao, budući da ga oni nisu potpisali i tako izjavili svoju volju za njegovim zaključenjem. Sledom toga je odbijen tužbeni zahtev za ispunjenje ugovorne obaveze isplatom novčane naknade za uređivanje građevinskog zemljišta na osnovu članova 17. i 262. stav 1. u vezi članova 26, 27. i 28. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO). Pritom su imali u vidu da je član 74. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS“, br.47/2003 i 34/2006), važećeg u relevantno vreme zaključenja ugovora o zajedničkoj izgradnji objekta sa GG, propisivao za investitora obavezu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, ali su pravilno ocenili da je za nastanak te obaveze neophodno zaključenje ugovora, kao što je to propisano stavom 2. istog člana, a kojim se u smislu stava 3. istog člana, uređuje pored ostalog, visina te novčane naknade i dinamika plaćanja.

Prihvatajući zauzeto pravno stanovište i izloženu pravnu argumentaciju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zato nisu osnovani revizijski navodi tužioca da je materijalno pravo u pobijanoj presudi pogrešno primenjeno, ističući da je obaveza investitora za plaćanje navedene novčane naknade zakonska i da je sam zakonski status investitora čak i da navedeni ugovor nije zaključen, dovoljan za nastanak pravnog osnova plaćanja tražene novčane naknade jer sud nije vezan pravnim osnovom.

Naime, u ovakvoj situaciji nema mesta za neposrednu primenu odredbe člana 74. citiranog zakona samo u pogledu nosioca obaveze plaćanja naknade za uređivanje zemljišta (stav 1) budući da je propisao i obavezu zaključenja ugovora, a radi uređenja međusobnih odnosa, visine i dinamike plaćanja ove naknade (stavovi 2. i 3).

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić