U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Nadežde Vidić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lukić, advokat iz ..., protiv tuženih Privrednog društva „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Vojislav Nedić, advokat iz ..., BB iz ..., čiji je punomoćnik Janko Kuljhavi, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Nikolić, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6029/19 od 13.01.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 08.11.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6029/19 od 13.01.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog Privrednog društva „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd na naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 4462/18 od 21.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov. br. 150716/2013 od 14.08.2013. godine, zaključen između trećetuženog VV iz ..., kao prodavca i drugotuženog BB iz ..., kao kupca, u delu u kome se vrši promet dvoiposobnog stana broj 7, na prvom spratu desno od stepeništa površine 68,32 m2, sada u RGZ – Služba za katastar nepokretnosti Savski venac upisan kao stan broj 9 i dvoiposobnog stana broj 8, na prvom spratu levo od stepeništa površine 68,18 m2, sada u RGZ – Služba za katastar nepokretnosti Savski venac upisan kao stan broj 10, kao i dva pripadajuća parking mesta u zajedničkoj garaži u podrumu u stambenom objektu u ulici ... u Beogradu (sada ulica ... broj ..), na kat. parceli .. KO Savski venac, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod Ov. br. 11983/2014 od 24.02.2014. godine, zaključen između drugotuženog BB iz ..., kao prodavca i prvotuženog Privrednog društva „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd kao kupca, u delu u kome se vrši promet dvoiposobnog stana broj 7, na prvom spratu desno od stepeništa površine 68,32 m2, sada u RGZ – Služba za katastar nepokretnosti Savski venac upisan kao stan broj 9 i dvoiposobnog stana broj 8, na prvom spratu levo od stepeništa površine 68,18 m2, sada u RGZ – Služba za katastar nepokretnosti Savski venac upisan kao stan broj 10, kao i dva pripadajuća parking mesta u zajedničkoj garaži u podrumu u stambenom objektu u ulici ... u Beogradu (sada ulica ... broj ..), na kat. parceli .. KO Savski venac, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi je vlasnik nepokretnosti i to troiposobnog stana broj 9 na prvom spratu desno od stepeništa površine 68,40 m2 i stana broj 10, na prvom spratu levo od stepeništa površine 68,45 m2, kao i dva pripadajuća parking mesta u zajedničkoj garaži u podrumu u stambenom objektu u ulici ... broj .., na kat. parceli .. KO Savski venac, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužilja svoje pravo upiše u Katastru nepokretnosti i drugim javnim knjigama, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, kao neosnovan. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da prvotuženom Privrednom društvu „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 576.000,00 dinara. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da drugotuženom BB na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 576.000,00 dinara. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužilja da trećetuženom VV na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 549.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6029/19 od 13.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi tužilje i tuženog Privrednog društva „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi Privrednog društva „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd dalo je odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 14.09.2004. godine zaključen je ugovor o građenju između VV kao naručioca posla i GG kao izvođača radova, čiji predmet je predstavljala izgradnja stambenog objekta Po+Su+P+1 u ulici ... u Beogradu na kat. parceli .. KO Savski venac. Članom 11. ovog ugovora predviđeno je da objekat u izgradnji ostaje u svojini naručioca radova sve do tehničkog prijema objekta i predaje naručiocu radova svih posebnih delova zgrade koji treba njemu da pripadnu, dok će izvođaču radova tek po završetku objekta pripasti pravo svojine na 1/2 idealnih delova posebnih delova zgrade. Članom 12. ugovora predviđeno je da će ugovarači u roku od 15 dana od pravnosnažnosti odobrenja za izgradnju zaključiti aneks ugovora o građenju i izvršiti fizičku deobu realnih delova objekata, tako što će precizno odrediti koji će posebni delovi zgrade po izgradnji objekta ostati u isključivoj svojini naručioca radova, a koji u isključivoj svojini izvođača radova. Izvođač radova se, članom 13. ugovora, obavezao da objekat po sistemu „ključ u ruke“ završi u roku od 18 meseci od pravnosnažnosti odobrenja za izgradnju, a članom 21. je predviđeno da u slučaju da izvođač radova prekorači rok za završetak radova, ugovor se smatra raskinutim po samom zakonu. Pravnosnažnim rešenjem GO Savski venac od 20.07.2005. godine izdato je VV odobrenje za gradnju navedenog objekta. Naručilac i izvođač radova su 25.08.2005. godine zaključili Aneks ugovora o građenju, tako da naručiocu posla pripadaju u svojinu stanovi broj 1, 2, 3 i 4, a izvođaču radova stanovi broj 5, 6, 7 i 8. Istog dana, VV je izdao specijalno punomoćje izvođaču radova da može da otuđi stanove broj 5, 6, 7 i 8 koji su izvođaču pripali aneksom ugovora o građenju. Tužilja je kao kupac sa GG, kao prodavcem zaključila Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti stana broj 7 i 8 sa pripadajućim parking mestom za kupoprodajnu cenu 130.000 evra koji iznos je na ruke u celosti isplatila prodavcu uz ugovoreni rok predaje nepokretnosti 31.12.2006. godine. Ugovor je overen pod Ov. br. 3512/2005 od 21.09.2005. godine. Tuženi VV je opozvao 04.11.2008. godine specijalno punomoćje koje je izdao GG 25.08.2005. godine i dopisom od 10.11.2008. godine obavestio GG da raskida ugovor o građenju od 14.09.2004. godine i Aneks istog ugovora od 25.08.2005. godine. GG je kao izvođač radova do raskida ugovora izgradila objekat u grubim građevinskim radovima, isti nije završila što je bio razlog za raskid ugovora. Tuženi VV je kao prodavac sa tuženim BB kao kupcem zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov. br. 150716/13 dana 14.08.2013. godine, čiji je predmet predstavljalo pravo korišćenja tuženog VV na katastarskoj parceli .. KO Savski venac, kao i pravo svojine na objektu, tako da prodavac prodaje kucpu navedenu nepokretnost u celini, osim stanova broj 5 i 6 za kupoprodajnu cenu od 530.000 evra. Tuženi BB je kao prodavac sa tuženim Privrednim društvom „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd kao kupcem zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov. br. 11983/14 od 24.02.2014. godine i preneo pravo svojine na nepokretnostima upisanim u listu nepokretnosti 2551 KO Savski venac na kat. parceli .. KO Savski venac, na kojoj ima pravo korišćenja, kao i na objektu koji je izgrađen – porodičnoj stambenoj zgradi 1 u ulici ... Beogradu, na kojoj je došlo do odstupanja od odobrenja za gradnju, pa su stanovi sada umesto sa brojevima 1-8 označeni sa brojevima 1-12, tako da je kupac stekao pravo svojine sa 2/3 idealnih delova zgrade, stanova broj 1, 2, 3, 8, 9, 10, 11 i 12, za kupoprodajnu cenu od 353.300 evra. Tuženima BB i Privrednom društvu „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd izdata je 19.06.2015. godine upotrebna dozvola za predmetni objekat u ulici ... u Beogradu i isti se nalazi u njihovoj državini. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1912/13 od 26.03.2014. godine, u postupku koji se vodio protiv okrivljene GG i DD, delimično je usvojen imovinskopravni zahtev AA, tužilje u ovoj pravnoj stvari i obavezani optuženi da joj solidarno isplate iznos od 180.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu na dan isplate, koji iznos je oštećena AA isplatila optuženima za stan broj 7 i 8 koji su bili predmet ugovora o kupoprodaji od 21.09.2005. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili, uz zaključak da je raskid ugovora o građenju od 14.09.2004. godine nastupio po samom zakonu zbog neizvršenja obaveza izvođača radova u ugovorenom roku iz člana 21. u vezi člana 18. navedenog ugovora i da je raskidom ugovora GG kao prodavac i izvođač radova izgubila pravni osnov po osnovu koga je prodala tužilji predmetne stanove, a na osnovu kog ugovora o kupoprodaji je zasnovano pravo tužilje na predmetnim stanovima. Naime, raskidom Ugovora o građenju prestalo je pravo GG da nastavi izgradnju objekta i ostalo je samo njeno potraživanje vrednosti radova koje je izvela do raskida ugovora, s obzirom na to da je kao izvođač radova svojinu na stanovima mogla da stekne uz kumulativno ispunjenje dva uslova i to da u predviđenom roku završi objekat po sistemu „ključ u ruke“ i da objekat prođe tehnički prijem, dok je naručilac posla zadržao pravo svojine u smislu člana 11. ugovora sve do tehničkog prijema objekta i predaje posebnih delova zgrade koja njemu pripada. Stoga tužilja nema pravni osnov za isticanje zahteva u odnosu na predmet prodaje, niti legitimaciju da se meša u ugovorne odnose tuženih i da ih osporava kao treće zainteresovano lice iz člana 109. ZOO i nakon usvajanja imovinskopravnog zahteva tužilje za vraćanje cene prema svom prodavcu GG u predmetu Kž1 1912/13 ne može u odnosu na treća lica isticati svojinskopravne zahteve. Tužilja je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključila sa GG kao prodavcem, a ne kao punomoćnikom tuženog VV i samim tim ne može da crpi direktno svoja prava od tuženog VV jer oni nisu istupili zajednički prema tužilji.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti ugovora o kupoprodaji Ov. br. 150716/13 i Ov. br. 11983/14, kao i zahtev za utvrđenje prava svojine, a izjavljenom revizijom neosnovano se osporava pravno stanovište nižestepenih sudova.

Odredbom člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav je, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo.

Odrebom člana 17. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da su strane u obligacionom odnosu dužne da izvrše svoju obavezu i da su odgovorne za njeno ispunjenje.

Odredbom člana 148. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane.

Odredbom člana 630. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da je ugovor o građenju ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da prema određenom projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu ili da na takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove, a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je ugovorom o građenju od 14.09.2004. godine jasno definisano da je objekat u izgradnji svojina naručioca (investitora) VV do tehničkog prijema objekta i predaje naručiocu svih posebnih delova zgrade, a sticanje posebnih delova zgrade je za obe ugovorne strane bilo uslovljeno izvršavanjem obaveze izgradnje i tehničkim prijemom objekta. GG je zaključenjem kupoprodajnog ugovora od 21.09.2005. godine sa tužiljom, prodala nepokretnosti (buduće stanove) na kojima u trenutku prodaje nije ni imala pravo svojine, a raskidom ugovora o građenju izgubila je mogućnost da pod uslovima iz tog ugovora stekne svojinu na njima. Zaključenjem ugovora o kupoprodaji od 21.09.2005. godine, koji shodno članu 148. stav 1. ZOO proizvodi pravna dejstva između ugovornih strana, ali ne i prema trećim licima, tužilja nije stekla potraživanje prema investitoru VV, s obzirom da ovo lice nije istupalo u predmetnoj kupoprodaji zajednički sa GG. Stoga i sticanje sopstvenih prava po ugovoru o kupoprodaji od 21.09.2005. godine ne predstavlja pravni osnov za isticanje tužbenih zahteva u odnosu na tužene, jer je raskidom ugovora o izgradnji između njenog prodavca i investitora otpao pravni osnov na kome je zasnovano njeno pravo na nepokretnostima, budući da je bilo uslovljeno sticanjem prava prodavca na stanovima. Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da su dosuđivanjem imovinskopravnog zahteva tužilji otklonjene posledice raskida kupoprodajnog ugovora (osim u delu kamate za koju je upućena na parnicu protiv prodavca) zbog neispunjenja obaveze koje se shodno članu 132. ZOO mogu odnositi na vraćanje datog i naknadu štete.

Tužilja je ugovor od 21.09.2005. godine zaključila sa GG kao prodavcem, a ne kao punomoćnikom VV, pa se neosnovano revizijom ukazuje da svoj pravni osnov za postavljeni zahtev crpi od tuženog VV, kao prethodnika. Na ovakav zaključak ukazuje i usvajanje imovinsko-pravnog zahteva za isplatu iznosa od 180.000 evra u dinarskoj protivvrednosti koji zahtev je tužilja usmerila upravo u odnosu na svog prodavca GG protiv koje se zajedno sa DD vodio krivični postupak zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. i 61. KZ, jer su prodavali stanove u izgradnji, a novac od prodaje nisu uplaćivali na račun preduzeća čiji su bili direktori. U vreme raskida ugovora o izgradnji, izvođač radova je objekat izgradio samo u grubim građevinskim radovima i ugovori koji su bili predmet zaključenog ugovora o kupoprodaji od 21.09.2005. godine nisu bili izgrađeni. GG je prodala buduće stanove na kojima u trenutku prodaje nije ni imala pravo svojine, a raskidom ugovora o građenju izgubila je pravo sticanja vlasničkih ovlašćenja i legitimacije prodavca.

Navodima revizije se u preostalom delu osporava utvrđeno činjenično stanje, što ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tuženog Privrednog društva „Royal Stroj Group“ d.o.o. Beograd za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju i takse na reviziju je odbijen kao neosnovan, jer navedeni troškovi nisu bili nužni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić