.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1406/2021
07.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelica Bošković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Privredni sud u Čačku, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 6/20 od 01.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 07.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 6/20 od 01.10.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 6/20 od 01.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 79/19 od 18.09.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, isplati iznos neisplaćenog potraživanja iz radnog odnosa čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 05.09.2005. godine (tačka 149) u predmetu St 7/10 u iznosu od 110.138,60 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 05.09.2005. godine do isplate, koji iznos će isplatiti Privredni sud u Čačku iz budžeta Republike Srbije u okviru sredstava koja su namenjena pokriću tekućih rashoda sudova iz kojih se izuzimaju rashodi za zaposlene i tekućeg održavanja objekata i opreme. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 39.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 6/20 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u odnosu na dosuđenu visinu naknade imovinske štete. Stavom drugim izreke prvostepena presuda je preinačena u stavu prvom izreke u odnosu na zakonsku zateznu kamatu i u stavu drugom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na dosuđenu naknadu imovinske štete, isplati zakonsku zateznu kamatu od 19.03.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, odbijen, kao neosnovan, zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate od 05.09.2005. godine, kao dana donošenja Zaključka o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku do 18.03.2019. godine i obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 28.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Zakona o obligacionim odnosima, Ustava Republike Srbije i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koje su navedene u prvostepenoj i drugostepenoj presudi, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu naknadi imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, u visini neisplaćenog potraživanja tužioca iz radnog odnosa, čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 05.09.2005. godine u predmetu St 7/10. Ovo zbog toga što stečajni postupak otvoren 16.09.2004. godine nad stečajnim dužnikom DP „Građevinska operativa“ iz Čačka, u kojem je tužiocu priznato potraživanje iz radnog odnosa, nije okončan ni nakon donošenja rešenja Privrednog suda u Čačku R4st 221/18 od 16.07.2018. godine, kojim je utvrđeno da je tužiocu u stečajnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo postupajućem sudiji da u roku od četiri meseca preduzme sve potrebne mere kako bi se stečajni postupak okončao u najkraćem roku.
Nižestepeni sudovi su, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, odluku o osnovanosti tužbenog zahteva za naknadu imovinske štete i objektivnoj odgovornosti tužene za dugove preduzeća sa većinskim društvenim (državnim) kapitalom, u odnosu na koje tužioci imaju novčano potraživanje iz radnog odnosa, doneli u skladu sa sudskom praksom ovog suda, izraženom u presudi Rev 878/2019 od 14.03.2019. godine, donetoj u istovetnom činjenično-pravnom sporu i u skladu sa pravnim stanovištem izraženim u brojnim odlukama Evropskog suda za ljudska prava (Marinković protiv Srbije dana 22.10.2013. godine po predstavci broj 5353/11, Kačapor i drugi protiv Srbije dana 15.01.2008. godine po predstavci broj 2269/06, Crnišanin i drugi protiv Srbije dana 13.01.2009. godine po predstavci broj 35835/05 i dr.) i odlukama Ustavnog suda Republike Srbije (Už 7912/2014 od 09.06.2016. godine; Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine idr.)
Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
Zato je na osnovu člana 404. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Članom 468. stav 1. ZPP je propisano da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima o sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 19.03.2019. godine. Prvostepena presuda doneta je 18.09.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 01.10.2020. godine, Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 110.138,60 dinara.
Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem je vrednost pobijanog dela očigledno ispod navedenog zakonskog limita, revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 479. stav 6. ZPP.
Činjenica da je odluka o kamati i troškovima parničnog postupka pobijanom drugostepenom presudom preinačena, ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbi člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno noveliranoj odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
