Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14076/2024
15.05.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Roganović, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Đurđev, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tuženih, Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi iseljenja i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2971/23 od 23.02.2024. godine, u sednici održanoj 15.05.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2971/23 od 23.02.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2971/23 od 23.02.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Bačkoj Topoli P 234/22 od 06.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da tužiocu predaju u posed slobodnu od stvari i lica nepokretnost upisanu u ln .. KO ..., parc. .., br. zgrade 1, ..., zemljište pod zgradom objektom od 3 a 58 m2, stambena zgrada za kolektivno stanovanje 1. sprat, dvosoban stan, broj posebnog dela 7 i da se obavežu tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplate 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 142.900,00 dinara, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom, koja se ima računati od isteka paricionog roka do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2971/23 od 23.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužioca i tuženih i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je zahtev tužioca za iseljenje tuženih i predaju u posed stana tužiocu uz obavezivanje tuženih na vraćanje tužiocu stečenih koristi upotrebom tuđe stvari (predmetnog stana) u određenoj visini. Nižestepenim odlukama odlučeno je odbijanjem tužbenog zahteva, jer tužilac nije dokazao da je vlasnik predmetnog stana. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), jer je reč o sporu u kom odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavise od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja, a nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava - Zakona o osnovama svojinskoprvnih odnosa i Zakona o obligacionim odnosima, pa je odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 10.03.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je 300.000,00 dinara.

S obzirom na to da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to primenom člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.