.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14107/2023
02.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Dragane Boljević i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1388/22 od 20.03.2023. godine, u sednici održanoj 02.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1388/22 od 20.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u preinačujućem delu.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1388/22 od 20.03.2023. godine u preinačujućem delu.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 38/22 od 05.05.2022. godine, stavom prvim izreke, održano je u celosti na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIV 178/21 od 09.08.2021. godine po računu broj ../2021 za iznos glavnog duga od 24.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2021. godine i troškove izvršenja od 9.957,33 dinara. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove parničnog postupka od 34.372,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1388/22 od 20.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu u kome je održano na snazi rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIV 178/21 od 09.08.2021. godine po računu broj ../2021 za iznos glavnog duga od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2021. godine do isplate i troškove izvršenja od 9.957,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda tako što je ukinuto rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Vranju IIV 178/21 od 09.08.2021. godine po računu broj ../2021 za iznos glavnog duga od 15.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2021. godine i u tom delu odbijen tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke i obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 33.400,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za troškove drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u preinačujućem delu tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija (stav 2.)
Po oceni Vrhovnog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi troškova na ime pruženih advokatskih usluga zastupanjem tuženog u parničnim i izvršnim postupcima. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Tuženi nije dokazao postojanje različitih odluka i suprotno presuđenje u istoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Delom revizijskih navoda tužioca se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljen razlog za izjavljivanje posebne revizije. Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari postupak je započet podnošenjem predloga za izvršenje 26.07.2021. godine, a po usvajanju prigovora izvršnog dužnika, nastavljen je kao po prigovoru protiv platnog naloga. Vrednost predmeta spora je 24.300,00 dinara.
Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Bez obzira što je odluka u delu preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
