.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14175/2025
19.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Zlatko Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik advokat Goran Sajević iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv delimične presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3749/24 od 11.03.2025. godine, u sednici od 19.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE delimična presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 3749/24 od 11.03.2025. godine i predmet vraća tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Osnovnog suda u Zaječaru P 2554/24 od 26.06.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je prema tuženom utvrđeno da tužilac po osnovu održaja ima pravo svojine na kat. parceli broj ... u mzv. ..., livada pete klase, površine 1517 m2, u Katastarskoj opštini ... LN br. ... te da se tuženi obaveže da mu ovo pravo prizna i trpi promenu upisa u javnim knjigama.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3749/24 od 11.03.2024. godine, preinačena je delimična presuda Osnovnog suda u Zaječaru P 2554/24 od 26.06.2024. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca da se prema tuženom utvrdi da tužilac po osnovu održaja ima pravo svojine na kat. parceli broj ... mzv ..., livada pete klase, površine 1517 m2, u Katastarskoj opštini ... LN br. ..., te da se tuženi obaveže da mu ovo pravo prizna i trpi promenu upisa u javnim knjigama kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, pa je našao da je revizija osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, priznanicom od 26.11.1960. godine potpisanom od strane prodavca VV i kupca GG (oca tužioca), konstatovan je prijem sume od 17.500 novčanih jedinica koju je VV primila na ime prodatog imanja u mzv. „...“ zvanom „...“ u veličini od 17,31 ar a koje imanje je nasledila od njene majke. Prema priznanici kupac GG je bio dužan da VV isplati još 17.190,00 dinara. Tužilac je pravni sledbenik kupca navedenog u prizanici. VV je sestra dede tuženog. Nije bila upisana u katastru nepokretnosti kao vlasnik sporne parcele kp br. ... KO ..., a istu je po utvrđenju prvostepenog suda nasledila od svoje majke kao miraz. Pre formiranja katastra nepokretnosti za KO Boljevac, parcela je bila upisana u posedovnom listu ... KO ... na ime DD bivšeg iz ..., koji je pravni prethodnik ovde tuženog, a na osnovu rešenja Ov br. .../... od 30.03.1990. godine. Prilikom formiranja katastra nepokretnosti za KO ... jula 2005. godine, navedena parcela je upisana na ime DD. Rešenjem o davanju saglasnosti Opštine Boljevac 2017. godine, data mu je dozvola za seču biološki zrelih stabala jove i jasena uz levu obalu Crnog Timoka po rešenju Osnovnog suda u Zaječaru od 09.05.2022. godine. Za naslednika iza smrti DD je oglašen sin BB ovde tuženi. Tužilac tvrdi da je predmetnu parcelu do pre tri godine koristio i kosio. Poslednje tri godine onemogućen je da parcelu koristi zbog protivljenja tuženog.
Na osnovu ostalih izvedenih dokaza, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac u državini predmetne parcele od 1960. do 2020. godine kada je onemogućen od tuženog da koristi parcelu. Zaključio je da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za utvrđivanje prava svojine apsolutnim održajem na spornoj parceli pa je na osnovu odredbe člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i primenom pravila o teretu dokazivanja usvojio tužbeni zahtev tužioca.
Drugostepeni sud nije prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Nalazi da je prvostepeni sud izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je presuda zasnovana usled pogrešne primene materijalnog prava. Preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca. Zakučljio je da je od značaja za savesnost državine odnos tužioca i njegovih pravnih prethodnika prema spornoj parceli. Tuženi je osporio priznanicu i time je doveo u sumnju savesnog tužioca i njegovih pravnih prethodnika i ukazao na sumnju da su nepokretnost stekli od vlasnika jer se parcela nije vodila na prodavca VV, koja je u priznanici označena kao prodavac. Time je oborena zakonska pretpostavka savesnosti na strani tužioca, a teret dokazivanja činjenica o savesnosti državine pri ovakvoj situaciji bila je na strani tužioca, a tužilac tu savesnost nije dokazao bez obzira što ga do 2017. godine niko nije ometao u državini. Pri ostalim izvedenim dokazima nije mogao zaključiti, da je tužilac postao vlasnik predmetne parcele.
Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo. Svoju odluku je zasnovao na tumačenju da tužilac nije dokazao savesnost državine na spornoj parceli i da je prvostepeni sud izveo nepravilan zaključak o postojanju činjenica koje ukazuju da tužilac svoje tvrdnje nije dokazao. Državina je faktičko stanje. Savesnost za sticanje prava svojine na nepokretnostima se pretpostavlja i suprotno se mora dokazati. Državina kao faktičko stanje, mora se dokazati od strane onoga ko tvrdi da ima savesnu državinu. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je ocenio da na strani tužioca savesnost postoji. Drugostepeni sud preinačuje prvostepenu delimičnu presudu na osnovu zaključka da tužilac nije dokazao savesnost državine.
Drugostepeni sud pri odlučivanju o žalbi tuženog nije imao u vidu da je priznanicu o kupoprodaji sporne parcele potpisao otac tužioca. Tužilac je tada imao 16 godina. Činjenica da otac tužioca nije u priznanici naznačio da je isplatio celokupnu cenu već je konstatovano da ostatak treba naknadno da isplati, nije od presudnog značaja za ocenu savesnost državine. Sve to ukazuje na činjenicu da je drugostepeni sud zaključak o nepostojanju savesnosti državine izveo iz činjenica koje nisu od posebnog značaja. Ovo i obzirom na činjenicu da prvostepeni sud svoju odluku nije zasnovao isključivo na ispravi koju pominje drugostepeni sud (ugovoru) činjenici da se parcela tada nije vodila na prodavca koji je označen u priznanici. Sve to ukazuje na to da je drugostepeni sud napravio propust pri utvrđenju ko je u državini sporne nepokretnosti a za period koji je neophodno potreban da bi se mogla oceniti savesnost državine i sticanje svojine putem održaja.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe Vrhovnog suda, po istima postupiti i pri oceni i odlučivanju o žalbi tuženog.
Shodno iznetom, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
