.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14/2018
28.02.2018. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Radovanović Pavlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., pravnog sledbenika pok. VV iz ... i tužilje po tužbi za glavno mešanje GG iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Radivojević, advokat iz ..., radi utvrđenja prava zakupa stana na neodređeno vreme po tužbi i iseljenja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilje AA izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6510/16 od 09.11.2016. godine, u sednici održanoj 28.02.2018. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj po osnovu člana 395. ZPP.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6510/16 od 09.11.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 17929/07 od 18.05.2012. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe, pa je stavom drugim izreke, odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja AA tražila da se utvrdi da je nakon smrti supruga DD, preminulog ...2006. godine, stekla svojstvo zakupca na neodređeno vreme na stanu br. ..., u ulici ... ..., u ..., koji je bliže opisan u izreci presude, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti, zatim da sud utvrdi da tužilja koristi stan sa članovima porodičnog domaćinstva (ćerkama ... i ...), te da ova presuda zamenjuje ugovor o zakupu stana dok isti ne bude zaključen između parničnih stranaka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev po tužbi za glavno mešanje tužilje GG kojim je tražila da se utvrdi da je nosilac prava zakupa na neodređeno vreme na navedenom stanu, što bi tužilja i tuženi VV bili dužni da priznaju. Stavom petim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog VV, pa je utvrđeno da tužilja AA i tužilja po tužbi za glavno mešanje GG nemaju pravo da koriste stan koji je predmet spora, kao nosioci prava zakupa na neodređeno vreme. Stavom šestim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev pa su obavezane tužilja AA i tužilja po tužbi za glavno mešanje GG da se isele iz stana sa svim licima i stvarima i da stan ispražnjen od lica i stvari predaju u svojinu i državinu tuženom VV. Stavom šestim i sedmim izreke, obavezane su tužilja i tužilja po tužbi za glavno mešanje da tuženom naknade troškove spora. Stavom osmim izreke, ukinuta su rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu P 1100/07 od 11.09.2007. godine i Su 741/07 od 12.09.2007. godine, pa je obavezana tužilja AA da naknadi troškove zastupanja od strane zastupnika, advokata Nenada Ilića pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6510/16 od 09.11.2016. godine, odbijene su žalbe tužilja i potvrđena prvostepena presuda, a odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i nejednaku primenu zakona, čime se dovodi u pitanje ravnopravnost građana. Takođe, ukazuje se na potrebu za novim tumačenjem prava, s obzirom na veliki broj zakupaca stanova u svojini građana.
Rešenjem R3 144/17 od 20.12.2017. godine Apelacioni sud u Beogradu predložio je Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog apelacionog suda za odlučivanje o reviziji, kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 395. Zakona o parničnom postupku. Nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, kao ni potrebu za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava. U reviziji se ukazuje na konkretno činjenično i pravno pitanje – prenos prava zakupa na neodređeno vreme, kao posebnog prava za koje tužilja smatra da joj pripada, koje je proisteklo iz prethodnog stanarskog prava. Nižestepene presude su donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom i pravnim stavovima u pogledu primene odredaba čl. 2 i 80. stav 1. Zakona o stambenim odnosima („Službeni glasnik SRS“, br. 29/73 i 30/80 – stupio na snagu 29.07.1973. godine). Naime, od dana stupanja Zakona o stambenim odnosima iz 1973. godine, stanarsko pravo,odnosno pravo trajnog korišćenja stana je moglo da bude stečeno samo na stanu u društvenoj svojini. Nosilac stanarskog prava na stanu u svojini građana koji je to pravo stekao do 29.07.1973. godine, kao dana stupanja na snagu navedenog zakona, imao je sva prava i obaveze kao i drugi nosioci stanarskog prava na stanu u društvenoj svojini. Međutim, tužilja se uselila u stan koji je predmet spora 09. 07. 1977. godine, kada je zaključila brak sa članom porodičnog domaćinstva nosioca stanarskog prava, dakle posle stupanja na snagu navedenog zakona, pa iz tog razloga, po oceni nižestepenih sudova, nije mogla da stekne svojstvo člana porodičnog domaćinstva i pravo trajnog korišćenja stana. Isto tako, sudske odluke su donete u skladu sa sudskom praksom u tumačenju i primeni čl. 30-40 važećeg Zakona o stanovanju („Službeni glasnik RS“, br. 50/92...). Nosioci stanarskog prava, odnosno zakupci stanova na neodređeno vreme koji to pravo imaju na stanu u svojini građana nastavljaju sa korišćenjem stana u skladu sa navedenim odredbama zakona (tužilja, kao što je navedeno, nije stekla ova prava). Vlasnik stana ima iste obaveze kao nosilac prava raspolaganja, osim obaveze da korisniku stana omogući otkup. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), u vezi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema članu 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama važećeg ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 55/11), postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11), a koji nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona. U konkretnom slučaju, postupak je započet pre 01.02.2012. godine, kao dana stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku, pa se primenjuju odredbe ranije važećeg Zakona o parničnom postupku („Služeni glasnik RS“, br. 125/04, 111/09). Izuzetak od ovog pravila sadržan je u odredbi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP. Prema toj odredbi revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 31.05.2014. godine.
Tužba radi utvrđenja prava zakupa na neodređeno vreme podneta je 16.04.2007. godine, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 500.100,00 dinara. Tuženi je 24.08.2007. godine podneo protivtužbu radi iseljenja, a u prtivtužbi je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 10.000,00 dinara. Postupak je pravnosnažno rešen 09.11.2016. godine.
Kako označena vrednost spora ni po tužbi, ni po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe – protivtužbe, revizija tužilje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Milomir Nikolić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
