Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednik veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Srđan Novaković, advokat iz ..., protiv tuženih BB i VV, obe iz ..., koje zastupa Milija Stanković, advokat iz ..., radi iseljenja, vrednost predmeta spora 96.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1542/19 od 19.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca AA iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1542/19 od 19.09.2019. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Apelacioni sud u Beogradu je pobijanom presudom Gž 1542/19 od 19.09.2019. godine, preinačio prvostepenu presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P br. 10153/18 od 22.10.2018. godine, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tuženih da se sa svim licima i stvarima isele iz nepokretnosti - kuće u ulici ... broj .. u ..., izgrađenoj na kp.br. .. KO ... i to tužena BB iz trosobnog, a tužena VV iz dvosobnog stana sa leve strane dvorišta, gledano sa ulice i dve pomoćne prostorije sa desne strane dvorišta i da navedene stanove i pomoćne prostorije ispražnjene od lica i stvari predaju tužiocu na slobodno korišćenje i raspolaganje. Preinačena je i odluka o troškovima postupka, tako što je zahtev tužioca za naknadu troškova odbijen i tužilac obavezan da tuženima naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, blagovremenu reviziju izjavio je tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Tužene su podnele odgovor na reviziju. Predložile su odbačaj revizije kao nedozvoljene, jer je vrednost spora ispod revizijskog cenzusa i obavezivanje tužioca na naknadu troškova odgovora u iznosu od 36.000,00 dinara.

Tužba je u predmetnom sporu podneta 30.04.2014. godine. Predmetni spor nije spor o nepokretnosti iz člana 496. Zakona o parničnom postupku. Predmet tužbenog zahteva je iseljenje tuženih. Radi se o kondemnatornom zahtevu – zahtevu za činidbu, odnosno iseljenje tuženih iz nepokretnosti sa svim licima i stvarima i predaja u državinu tužiocu. Stoga je u ovom sporu za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna vrednost predmeta spora označena u tužbi, koju je sud prihvatio u uvodu prvostepene presude. Vrednost predmeta spora je 96.000,00 dinara. Radi se o sporu male vrednosti iz odredbe člana 368. Zakona o parničnom postupku, pa revizija nije dozvoljena po odredbi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku. Bez uticaja je što je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu, jer se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku ne primenjuje u sporovima male vrednosti u kojima revizija nije dozvoljena zbog prirode spora.

Na osnovu izloženog i primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužioca kao nedozvoljenu i odlučio kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 165. Zakona o parničnom postupku odbio zahtev tuženih za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o neophodnim troškovima iz člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić