Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da je revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja i tuženi su bili u braku od 1993. do 2016. godine kada su se razveli. U braku su imali troje zajedničke dece. Po zaključenju braka stranke su živele zajedno sa majkom tuženog VV, sestrom tuženog GG i njenim detetom u stanu majke tuženog u ... . Majka tuženog je taj stan prodala 1995. godine pa kupila na svoje ime dva stana od čega se u jedan u ulici ... ... uselio tuženi sa tužiljom i decom. Tuženom je njegova majka kasnije poklonila taj stan ugovorom o poklonu overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov .../... dana 19.02.1998. godine. Majka tuženog je umrla 1999. godine a nakon njene smrti tuženi i njegova sestra su prodali dva stana koji su dobili na nasleđe i to: stan u ... br. ... po ugovoru overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov .../... od 01.02.2001. godine od kog su tuženi i njegova sestra dobili po 11.000 DM i deo kuće u Ulici ... po ugovoru overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov .../... od 20.11.2001. godine. Dana 12.07.2000. godine tuženi BB kupio je spornu nepokretnost u ... ..., ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Beogradu pod Ov .../..., a istog dana overen je i ugovor kojim je on prodao stan u Ulici ... ... pod Ov .../... . Stan u Ulici ... prodat je za 64.250 evra, dok je stan u ... kupljen za 75.000 evra. Tuženi u tom trenutku nije imao razliku od 11.000 maraka pa je sa bratom od strica. koji je već bio suvlasnik na nepokretnosti u ... ulici postigao dogovor da on i sestra istome prodaju odnosno njegovoj supruzi DD deo objekta što je učinjeno ugovorom overenim 01.02.2001. godine i to za cenu od 22.000 maraka. Tuženom i njegovoj sestri pripalo je po 11.000 maraka. Kako je tuženi ranije kupio sada sporni stan a nije imao dovoljno novca, preko svoje sestre pozajmio je od njenog prijatelja iz ... ĐĐ novac za isplatu stana pa je stoga njegova sestra taj novac koji je trebao njemu da pripadne isplatila na račun od pomenutog ĐĐ kako bi bila vraćena pozajmica. Tuženi je kasnije sa sestrom prodao nasleđeni deo nepokretnosti u ulici ... ... ugovorom overenim pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov .../... od 20.11.2001. godine nakon čega je svojoj sestri vratio prethodni dug pozajmljeni iznos od 1.000 DM kao i 3.000 DM koje mu je dala na zajam radi plaćanja poreza za stan u ... ... .

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan. Polazeći od odredbe člana 168. stav 2. u vezi člana 180. stav 1. i člana 171. Porodičnog zakona zaključeno je da tužilja nije dokazala da je učestvovala u sticanju sporne imovine jer je evidentno da je tuženi spornu imovinu kupio prodajom stana koji je dobio na poklon od svoje majke i nasleđem koju imovinu je kasnije prodao. Tužilja činjenicu da je svojom posebnom imovinom učestvovala u kupovini stana koji je tuženi kupio na svoje ime, nije dokazala jer nije objasnila, na logički prihvatljiv način, zašto bi prihvatila da se iznos koji je dobila od svog oca od 20.000 DM za stan koji je kupljen na ime njene svekrve u ulici ..., vodi na ime majke tuženog a znala je da tuženi nije jedini naslednik svoje majke. Nije dala razloge zašto je prihvatila da prilikom kupovine spornog stana, još 10.000 DM dobijenih poklonom a nije tražila da se i to konstatuje u ugovoru o kupovini. Tužilja nije dokazala poreklo novca koji su joj roditelji dali što kad se sabere proizlazi da je u pitanju iznos od 30.000 DM i čini 40% vrednosti predmetnog stana. Tuženi je objasnio i dokazao poreklo novca. Stoga je zaključeno da tužilja nije učestvovala svojom posebnom imovinu u sticanju predmetnog stana u ulici ... broj ..., pa je njen tužbeni zahtev odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova. Prihvatljiva je pravna argumentacija data u smislu odbijanja tužbenog zahteva tužilje. Prema članu 171. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Međutim, članom 168. stav 2. PZ propisano je da imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključiva prava predstavljaju njegovu posebnu imovinu. Prema članu 180. PZ propisano je da pravo na deobu zajedničke imovine imaju supružnici, naslednici umrlog supružnika i poverioci ovog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogli namiriti njihova potraživanja. U konkretnom slučaju, tužilja nije dokazala da je učestvovala u sticanju sporne imovine jer nije dokazala da je od svog oca dobila ukupno 30.000 nemačkih maraka. Pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da je nelogično da ulaganjem tolikog novca tužilja se saglašava da se stan koji je kupljen u ulici ... vodi na ime majke tuženog, znajući da tuženi nije jedini naslednik svoje majke. Tvrdeći da je dobila 10.000 evra na poklon tužilja nije tražila da se to konstatuje u ugovoru o kupovini. Stoga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da tužilja nije učestvovala svojom posebnom imovinom u sticanju predmetnog stana u Ulici ... ... .

Neosnovani su navodi revizije tužilje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu Porodičnog zakona o zajedničkoj imovini kao proizvodu rada supružnika kao i odredbe o posebnoj imovini supružnika. Da bi se primenila odredba u pogledu utvrđivanja šta čini zajedničku imovinu i utvrđenja ko je sve učestvovao u sticanju zajedničke imovine, moraju se dokazati tvrdnje i prezentovati dokazi u pogledu doprinosa u sticanju zajedničke imovine. Navode o svom učešću u sticanju predmetne imovine tužilja nije dokazala.

Prema članu 407. stav 2. ZPP propisano je da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, osim u slučaju člana 403. stav 2. ovog zakona.

Evidentno je da bračna zajednica između tužilje i tuženog trajala duže vreme. Tuženi je dokazao poreklo novca za sticanje sporne imovine dok tužilja nije dokazala svoje tvrdnje da je svojom posebnom imovinom učestvovala u sticanju sporne imovine. Činjenica je da oba bračna druga učestvuju u održavanju zajednice života. Međutim, ovde se radi o stvarnopravnom potraživanju a tužilja nije dokazala činjenice iz kojih bi se moglo utvrditi da je njen doprinos u zajedničkom domaćinstvu uticao na sticanje predmetne imovine jer proizlazi da je praktično celokupna sporna imovina stečena sredstvima koje je tužilac pribavio od svoje posebne imovine.

Pravilna je i odluka suda o troškovima postupka.

Imajući u vidu napred izneto na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković