U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4101/19 od 31.10.2019. godine, u sednici održanoj 08.07.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4101/19 od 31.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P 1856/18 od 13.06.2019. godine, stavom prvim, drugim i trećim izreke, delimično je usvojen zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu na ime nematerijalne štete po osnovu pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti isplati 350.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.06.2019. godine do isplate, a odbijen je zahtev tužioca za isplatu preko dosuđenih 350.000,00 dinara do traženih 400.000,00 dinara, kao i deo zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate u periodu od dana podnošenja tužbe do dana presuđenja. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 45.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4101/19 od 31.10.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana, a žalba tužene usvojena i prvostepena presuda u usvajajućem delu odluke o zahtevu tužioca i u delu odluke o troškovima postupka preinačena, tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti isplati 350.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13.06.2019. godine do isplate i odbijen je zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu naknadi troškove postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjenočnom stanju, tužilac je, kao dobrovoljac učestvovao u ratu na području bivše SFRJ (područje Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske), pri Sekretarijatu za narodnu odbranu SR Srbije, Opština Sombor, VP Štab TO Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema u periodu od 18.11.1991. godine do 29.11.1991. godine. Tužilac je 1993. i 1994. godine učestvovao u ratu na području Bosne i Hercegovine pri VP 7536/6 (april 1993. godine) i pri VP 7033 Vogošća (01.05.1993- 25.06.1993. godine). Nakon toga, tužilac je učestvovao u ratu na području Republike Hrvatske u okviru nekadašnje RS. Tokom ratnih dešavanja tužilac je doživeo traumatične događaje i bio je ranjavan. Od 2005. godine tužilac se redovno lečio kod psihijatra i neuropsihijatra, kada mu je prvobitno postavljena dijagnoza depresivnog poremećaja, u toku 2008. godine se navode dijagnoze F43 i F32, od 2010. godine dijagnoze F41.1 i F62, a kasnije, zaključno sa 26.10.2017. godine kod tužioca su konstatovane dijagnoze F43.1 i F62 ili samo F62 (dijagnoza F33je u par navrata navedena u izveštajima). Zdravstveno stanje kod tužioca je 26.10.2017. godine postalo definitivno, jer se radi o oboljenju koje je po svojoj prirodi trajno stanje, pa je samim tim i lečenje završeno. Kod tužioca je došlo do trajnih promena i umanjenja životne aktivnosti od 20%.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.11.2018. godine, a tužena je istakla prigovor zastarelosti potraživanja.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio zahtev tužioca, s obzirom da je smatrao da je istaknuti prigovor zastarelosti neosnovan, jer kod tužioca je konačno stanje bolesti nastupilo 26.10.2017. godine, a do podnošenja tužbe nisu protekli rokovi iz člana 376. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, pa kako postoji uzročnoposledična veza između aktivnosti tužene i oboljenja koje je prouzrokovalo umanjenje životne aktivnosti tužioca od 20%, da je tužena u obavezi da tužiocu naknadi štetu po tom osnovu, primenom člana 173, 174. i 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pobijanom odlukom pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca.

Nematerijalna šteta koju tužilac potražuje u ovom sporu posledica je oružanih sukoba na delu teritorije bivše SFRJ, u kojima je tužilac određeno vreme učestvovao, kao pripadnik oružanih snaga te države. Šteta prouzrokovana pripadnicima bivše JNA u oružanim sukobima sa paravojnim formacijama bivših republika SFRJ do dana njihovog međunarodnog priznanja od strane Generalne

krivičnim delom oružane pobune iz člana 124. KZJ, pa njeno potraživanje zastareva u roku od 15 godina, propisanom za zastarelost krivičnog gonjenja za to delo, kako je to propisano članom 377. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Ovaj rok je objektivnog karaktera i počinje da teče od dana izvršenja krivičnog dela prema članu 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, a zastarelost nastupa protekom poslednjeg dana tog roka, kako je to propisano članom 362. Zakona o obligacionim odnosima. Zastarevanje ne teče (zastoj) za sve vreme za koje oštećenom poveriocu zbog oružanih sukoba ili neposredne opasnosti takvih sukoba na području njegovog prebivališta, nije bilo moguće da sudskim putem zahteva dosudu naknade štete, kako je to propisano članom 383. Zakona o obligacionim odnosima. Stoga je pravilan zaključak drugostepenog suda da je potraživanje tužioca zastarelo, jer je protekao objektivni rok od 15 godina, u kojem zastareva krivično gonjenje krivičnog dela oružane pobune iz člana 124. KZJ, računajući od dana izvršenja krivičnog dela, 22.05.1992. godine do podnošenja tužbe 26.11.2018. godine, pri tome je drugostepeni sud pravilno cenio i činjenicu da je tužilac učestvovao u ratnim dejstvima i nakon 22.05.1992. godine i da za sve to vreme zastarevanje nije teklo.

Neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava kada je u pitanju zastarelost predmetnog potraživanja. Naime, kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je propisan duži rok zastarelosti (duže od pet godina), primenjuje se privilegovani rok zastarelosti potraživanja naknade štete u trajanju roka za zastarelost krivičnog gonjenja. Rok zastarelosti krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je krivično delo izvršeno. Kod produženog krivičnog dela rok zastarelosti počinje teći od dana kada je izvršeno poslednje krivično delo koje ulazi u sastavu produženog krivičnog dela, a kod trajnih krivičnih dela rok zastarelosti počinje da teče od prestanka protivpravnog stanja. S obzirom da se u tom slučaju ne primenjuje rok zastarelosti propisan članom 376. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima, saznanje za štetu i njenog učinioca nema značaj za zastarelost štete prouzrokovane krivičnim delom. Tužilac je naknadu štete mogao tražiti samo do isteka roka zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo oružane pobune, u roku od 15 godina od izvršenja tog krivičnog dela. U odnosu na tužioca postojao je zastoj u računanju zastarelosti potraživanja, kako je to pravilno zaključio i cenio drugostepeni sud, pa je stoga prestalo pravo tužioca da od tužene zahteva ispunjenje obaveze naknade štete u smislu člana 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić-Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić