Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Jasminke Obućina, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužioca “EPS DISTRIBUCIJA“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Milutin Radojičić, advokat iz ..., protiv tužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Zujković, advokat iz ..., radi nesonovanog obogaćenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15060/23 od 30.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 05.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 15060/23 od 30.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 15060/23 od 30.04.2025. godine, potvrđeno je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10861/18 od 16.09.2022. godine i rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10861/18 od 02.11.2022. godine i odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10861/18 od 16.09.2022. godine, odbijen je kao neosnovan predlog tužene za ponavljanje postupka.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 10861/18 od 02.11.2022. godine, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 32.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti pa do isplate, u roku od osam dana od prijema prepisa odluke.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava s pozivom na član 404. Stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. istog člana da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

U ovoj pravnoj stvari postupak je pravnosnažno okončan donošenjem pravnosnažne presude zbog propuštanja P 10861/18 od 26.09.2019. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena na isplatu iznosa od 269.358,97 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.03.2018. godine, kao dana sticanja do isplate. Navedena presuda je postala pravnosnažna i izvršna 24.12.2019. godine.

Tužena je podnela dana 06.05.2021. godine predlog za ponavljanje postupka, navodeći da je tužilac kao adresu tužene označio ..., ..., Ulica ... br. ..., a da tužena u trenutku podnošenja tužbe nije imala prebivalište ni boravište na navedenoj adresi. Naveo je da je poslednja prijavljena adresa tužene bila upravo označena, ali da je ista bila pasivizirana u skladu sa članom 18. Zakona o prebivalištu i boravištu građana, kao i da je tužena izašla iz zemlje 2011. godine, pri čemu nije prijavila privremeni boravak u inostranstvu.

Prvostepeni sud je predlog za ponavljanje postupka odbio kao neosnovan, a drugostepeni sud je pobijanim rešenjem potvrdio prvostepeno rešenje uz ocenu da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka iz člana 426. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu da je prvostepeni sud dostavljanje tokom postupka vršio u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku koje regulišu dostavljanje preko oglasne talbe suda, obzirom da tužena pošto nije primala na prijavljenoj adresi, niti je boravak u inostranstvu prijavila nadležnom MUP-u, što je bila njena zakonska obaveza, to ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu u predmetima nižestepenih sudova sa istim zahtevom, ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav, pošto pravilna primena prava u sporovima sa označenim zahtvom kao u ovom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja povodom dostavljanja u svakom konkretnom predmetu.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku u odnosu na troškove postupka, Vrhovni sud nalazi da se obračun troškova vrši u svakoj parnici pojedinačno na osnovu advokatske tarife i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Stoga, po oceni Vrhovnog suda ne postoji potreba da se odlučuje o posebnoj reviziji tužilje radi ujednačavanja sudske prakse.

S obzirom na navedeno odlučeno je kao u stavu prvom.

Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnosi (član 403. stav 1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan.

Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima po kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude što je propisano stavom 2. navedenog člana.

Članom 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da su sporovi male vrednost sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stavom 6. ZPP, propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, o kojoj je pravnosnažno odlučeno, podneta je 02.07.2018. godine. Vrednost predmeta spora je 269.358,97 dinara.

Takođe, prema odredbi člana 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku revizija je uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda odbacivanjem predloga za ponavljanje postupka, a u konkretnom slučaju predlog za ponavljanje postupka je pravnosnažno odbijen.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković