U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Igor Oljačić, advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., a čiji je zajednički punomoćnik Davor Popović, advokat iz ..., radi isplate duga, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5329/18 od 01.08.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5329/18 od 01.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu P 97/2017 od 04.09.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocu 83.858,61 evro u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, sa zateznom kamatom u skladu sa odredbama Zakona o zateznoj kamati, počev od 30.12.2013. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati 333.750,00 dinara, dok preko dosuđenih, a do ukupno traženih 540.000,00 dinara zahtev tuženih za naknadu troškova parničnih troškova je odbijen. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 491.250,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, rešenje tog suda P 97/2017 od 19.09.2017. godine u delu kojim je usvojen predlog tužioca i određena privremena mera stavljeno je van snage.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 5329/18 od 01.08.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je usvojena i preinačena je prvostepena presuda, tako što su obavezani tuženi da tužiocu solidarno isplate 164.013,32 KM u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 30.12.2013. godine do isplate, kao i da mu na ime naknade troškova postupka solidarno isplate 431.250,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno nadoknade troškove žalbenog postupka od 255.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 87/18 i 18/20) i našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tokom 2000. godine osnovano je Privredno društvo „GG“ d.o.o. sa sedištem u ... Vlasnik i osnivač ovog privrednog društva je bio tužilac, a u ovom privrednom društvu bili su zaposleni tuženi. Tuženi BB je jedno vreme bio direktor preduzeća, a u jednom periodu zamenik direktora, dok je tužena VV obavljala poslove u knjigovodstvu i komercijali. Dana 07.08.2007. godine zaključen je ugovor o dugoročnom kreditu između „DD“ BiH DD ..., kao davaoca kredita i tuženih BB, kao korisnika kredita i VV, kao sadužnika. Navedenim ugovorom je tuženima odobren kredit u iznosu od 120.000 KM po promenljivoj kamatnoj stopi od 8,49% godišnje sa rokom vraćanja od 120 meseci. Kao sredstvo obezbeđenja potraživanja banke iz navedenog ugovora, ugovorom o jemstvu, zaključenim između „DD“ BiH DD ... i Privrednog društva „GG“ d.o.o. ... od 09.08.2007. godine, ustanovljena je hipoteka na nepokretnosti koja je tada bila u svojini Privrednog društva „GG“ d.o.o. ... i to na parceli 265/1, ukupne površine 25,08m2, upisana u ZKU uložak ... KO ... Rešenjem Osnovnog suda u Bijeljini 80 O L 00571 08 L od 15.07.2008. godine zaključen je postupak likvidacije nad likvidacionim dužnikom Privrednim društvom „GG“ d.o.o. ..., razrešen je dužnosti likvidacioni upravnik i određeno da će se po pravnosnažnosti tog rešenja, po službenoj dužnosti, izvršiti brisanje navedenog privrednog subjekta u Registarskom ulošku tog suda, te da imovina koja preostaje, pored ostalog i građevinski objekat-poslovni objekat površine od 621 m2, na zemljištu površine 25,08m2, upisana u ZKU uložak ... KO ..., pripadaju tužiocu kao osnivaču. Tužilac je 30.12.2013. godine uplatio iznos od 164.013,32 KM na ime preostalih dospelih obaveza po ugovoru o dugoročnom kreditu od 07.08.2007. godine, zaključenim između„DD“ BiH DD ..., kao davaoca kredita, i tuženog BB, kao korisnika kredita, i VV, kao sadužnika, o čemu je tužiocu ĐĐ BiH DD kao pravni sledbenik „DD“ BiH DD ... izdala potvrdu od 21.01.2014. godine. Uplatom navedenog iznosa prestala su sva potraživanja banke prema tuženima po osnovu predmetnog ugovora.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da tužilac ima pravo da zahteva od tuženih naknadu isplaćenog umesto tuženih po osnovu dospelih, a neizmirene novčane obaveze iz ugovora o kreditu koji je zaključen između „DD“ BiH DD ... i tuženih, za šta je imao pravni interes, pozivom na primenu člana 218 i člana 296 stav 2 ZOO. Sporno je bilo koja je to obaveza i u kom iznosu. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se obavežu tuženi da solidarno isplate tužiocu 83.858,61 evro u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, sa zateznom kamatom u skladu sa odredbama Zakona o zateznoj kamati, počev od 30.12.2013. godine do isplate. Drugostepeni sud, pazeći po službenoj dužnosti na pravilnu primenu materijalnog prava shodno članu 386. Zakona o parničnom postupku, je pravilno preinačio prvostepenu presudu, tako što je obavezao tužene da umesto navedenog iznosa od 83.858,61 evro u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, sa zateznom kamatom u skladu sa odredbama Zakona o zateznoj kamati, počev od 30.12.2013. godine do isplate, solidarno tužiocu isplate iznos od 164.013,32 KM u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 30.12.2013. godine do isplate.

Revizijom se neosnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Zakonom o obligacionim odnosima, propisano je da se ispunjenje sastoji u izvršenju onoga što čini sadržinu obaveze, te niti je dužnik može ispuniti nečim drugim, niti poverilac može zahtevati nešto drugo (član 307 stav 1.); da kad obaveza ima za predmet svotu novca, dužnik je dužan da isplati onaj broj novčanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon određuje što drugo (član 394.).

Sporni odnos između stranaka je dug koji za predmet ima isplatu 164.013,32 konvertibilnih maraka, pa polazeći od navedenih zakonskih odredbi člana 307. stav 1 i člana 394. Zakona o obligacionim odnosima, tužilac kao poverilac novčane obaveze može zahtevati od tuženih kao dužnika samo ono što je predmet obaveze dužničko- poverilačkog odnosa, odnosno isplatu istog broja novčanih jedinica valute konvertibilne marke na koje obaveza glasi.

Pri tom, valutna obaveza propisana članom 395. Zakona o obligacionim odnosima, zahteva da se ispunjenje novčane obaveze koja glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, a polazeći od utvrđene sadržine dužničko-poverilačkog odnosa stranaka, sledi da tužilac ima pravo zahtevati isplatu dugovanog deviznog iznosa od 164.013,32 konvertibilnih maraka u dinarskoj protivvrednosti važećoj po kursu na dan isplate, sa pripadajućom kamatom. Pravo na kamatu, u ovom slučaju teče od 30.12.2013. godine (kada je izvršena isplata dugovanog umesto tuženih) u smislu člana 278. stav 1. u vezi sa članom 324. Zakona o obligacionim odnosima, kako je to pravilno utvrdio drugostepeni sud.

Ipak, tužilac je izvršio jednostranu konverziju u momentu podnošenja tužbe, tražeći tužbenim zahtevom umesto dugovanog iznosa u konvertibilnim markama njegovu protivvrednost u evrima u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS, sa zateznom kamatom u skladu sa odredbama Zakona o zateznoj kamati, počev od 30.12.2013. godine do isplate. U takvoj situaciji, po oceni Vrhonog kasacinog suda, nepravično je uskratiti tužiocu pravo na sudsku zaštitu, samo zato što tužbeni zahtev nije postavljen u valuti novčane obaveze, u kojoj je tužilac izvršio isplatu novčanog iznosa, već u protivvrednost valute evro (uz zahtev za isplatu u dinarskoj protivvrednosti). Ovo s toga jer je usled jednostrano izvršene konverzije na navedeni način, u zahtevu za naplatu novčane obaveze koja glasi na (dinarskuprotivvrednost) 83.858,61 evro, sadržan i zahtev za naplatu dugovanih 164.013,32 konvertibilnih maraka (u dinarskoj protivvrednost), na koji obaveza i glasi.

Sledom navedenog, dosuđenjem iznosa u konvertibilnim markama u dinarskoj protivvrednosti, tužbeni zahtev nije prekoračen i odluka je doneta u granicama zahteva stavljenog u postupku u smislu člana 3. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Istovremno postignuta je i svrha namirenja i ispunjenje dugovane novčane obaveze saglasno načelu jednake vrednosti uzajamnih davanja iz člana 15. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić