.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14313/2023
08.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP „Beograd“, protiv tuženih AA, BB i VV, svi iz ..., kao pravnih sledbenika GG iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Slobodan Božilović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9602/2018 od 12.09.2019. godine, u sednici održanoj 08.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9602/2018 od 12.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 21021/15 od 11.06.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor litispendencije istaknut od strane pravnog prethodnika tuženih. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi AA i BB, da tužiocu isplate po 1/2 iznosa od 1.993.091,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi VV da solidarno sa tuženima AA i BB, solidarno isplati iznos od 1.993.091,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi AA i BB da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 138.814,35 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 9602/2018 od 12.09.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom i trećem izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i obavezani tuženi AA, BB i VV, da tužiocu solidarno isplate iznos od 1.993.091,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.02.2018. godine do isplate, kao i u stavu četvrtom izreke tako što su obavezani tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate 138.814,35 dinara. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tuženog VV izjavljena protiv stava trećeg izreke prvostepene presude.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 395. Zakona o parničnom postupku ( pogrešno se pozivajući na član 416. stav 2. važećeg ZPP).
Rešenjem R3 5/2020 od 21.02.2020. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izuzetnoj reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 9602/18 od 12.09.2019. godine.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), a u vezi člana 23. stav 3. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni sud je našao da revizija tuženih nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 55/14), koja reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.05.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi sticanja bez osnova podneta je 11.10.2002. godine, a pravnosnažna presuda doneta je 12.09.2019. godine, vrednost predmeta spora je 504.936,90 dinara. Podneskom od 11.04.2018. godine tužilac je preinačio tužbu i kao vrednost tužbenog zahteva označio iznos od 1.993.091.94 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude od 1.993.091,94 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, od 118,2204 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 16.859,12 evra.
Imajući ovo u vidu, kao i da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome je kome pobijana vrednost spora ispod granične vredosti za dozvoljenost revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Prilikom ocene dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je imao u vidu da je u konkretnom slučaju pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda u delu odluke o glavnoj stvari, ali nalazi da navedeno nije od uticaja na drugačiju odluku, imajući u vidu da odredbama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje, nije bila propisana mogućnost izjavljivanja revizije u situaciji kada je drugostepena odluka preinačena i odlučeno o zahtevima stranaka.
Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
