U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Miloš Božić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Valjevu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5452/22 od 26.01.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 03.10.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5452/22 od 26.01.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mionici P 177/22 od 26.09.2022. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac isključivi vlasnik kp br. ... njiva 6. klase u površini 1.48,56 ha KO ..., što je tužena dužna da prizna, dozvoli i trpi da se tužilac na osnovu ove presude upiše kao vlasnik u celini na navedenoj nepokretnosti u Katastru nepokretnosti; stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 69.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5452/22 od 26.01.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Mionici P 177/22 od 26.09.2022. godine u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je isključivi vlasnik kp br. ... njiva 6. klase površine 1.48,56 ha, KO ..., što bi tužena bila dužna da prizna, dozvoli i trpi da se tužilac na osnovu ove presude upiše kao vlasnik u celini na navedenoj nepokretnosti u Katastar nepokretnosti; stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je tužilac obavezan da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 27.000,00 dinara; stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 72/11, ... 18/20) Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u ... živeo u zajedničkom domaćinstvu sa svojim ocem, sada pokojnim BB sve do 1998. godine kada je BB preminuo. U blizini njihove porodične kuće nalazi se sporna kp br. ... KO ..., čiji je raniji vlasnik bio VV iz ..., a koju su tužilac i njegov otac koristili jedne godine i za to korišćenje vlasniku platili naknadu. U toku 1985. odnosno 1986. godine od tadašnje ZZ „GG“ iz ..., dat je predlog tužiočevom ocu da istoj ustupi tri parcele koje se nalaze na mestu zvanom ... u ..., u blizini kuće DD, jer su zadruzi te parcele bile potrebne za izgradnju farme junica. Tužiočevom ocu je predloženo da on izabere parcelu koju bi dobio u svojinu i državinu na ime parcela koje bi ustupio zadruzi. Tužiočevom ocu je zbog blizine upravo odgovarala sporna kp ... KO ..., tada u vlasništvu VV, pa je zadruga od VV kupila tu parcelu kako bi je dala u razmenu ocu tužioca za njegove tri parcele. Nakon što je zadruga od VV kupila spornu kat. parcelu istu je predala tužiočevom ocu i tužiocu u državinu koju su oni koristili počev od 1985. odnosno 1986. godine sve do smrti tužiočevog oca 1998. godine, a tužilac je koristi i sada. Istovremeno tri parcele koje je BB ustupio zadruzi su predate zadruzi u državinu i od te godine tužilac i njegov sada pokojni otac više nisu bili u državini istih. Rešenjem Opštinskog suda u Ljigu O br. 54/98 od 22.04.1998. godine za naslednika na zaostavštini sada pok. BB oglašen je ovde tužilac kao jedini naslednik, a u sastav zaostavštine nije ušla sporna kat. parcela, ali su ušle tri kat. parcele date u razmenu zadruzi pod brojevima 1579/1, 1580/1 i 1581/1 sve u KO ... Na spornoj kat. parceli BB tužena Republika Srbija upisana je kao titular javne svojine, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede upisano je kao korisnik iste. Tužilac je upisan kao vlasnik kp br. 1579/1 po kulturi livada 4. klase, površine 112 m2; kp br. 1580/1 po kulturi livada 4. klase, površine 5744 m2 i kp br. 1581/1 po kulturi livada 5. klase, površine 1086 m2, sve upisano u ln br. ... KO .... Tužiocu nijedna od katastarskih parcela koje su činile zaostavštinu njegovog oca nije bila poznata prema broju, kako je tvrdio, već je parcele uobičajeno prepoznavao prema nazivu poteza ili kraja u kome se nalaze.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac bio u savesnoj i nesmetanoj državini sporne parcele duže od 20 godina, te da su ispunjeni uslovi za primenu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje prava svojine po osnovu održaja, pa je usvojio tužbeni zahtev tužioca odlučujući kao u izreci presude.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, zaključujući da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine tužioca putem održaja, jer tužilac nije dokazao savesnost državine u smislu člana 72. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, pa nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe člana 28. stav 2. i 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano tužilac osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Odredbom člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da savestan i zakoniti držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina (stav 2.); da savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (stav 4.); a naslednik postaje savestan držalac od trenutka otvaranja nasleđa i u slučaju kada je ostavilac bio nesavestan držalac, a neslednik to nije znao niti je mogao znati, a vreme za održaj počinje teći od trenutka otvaranja nasleđa (stav 5.).

Navedenom zakonskom odredbom regulisano je sticanje prava svojine nepokretnosti održajem. Održaj je način originarnog sticanja subjektivnih stvarnih prava na osnovu državine određenog kvaliteta i protekom određenog roka. Za sticanje prava svojine održajem potrebna je zakonita i svesna državina i protek roka od 10 godina za nepokretne stvari (redovni održaj) ili savesna državina stvari i protek roka od 20 godina za nepokretne stvari (vanredni održaj). Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa u članu 72. propisuje da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine iako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja. Državina je savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova; savesnost državine se pretpostavlja.

U konkretnom slučaju tužilac nije dokazao da ima punovažan pravni posao po osnovu koga je u državini sporne katastarske parcele – sudu nije prezentirao pisani ugovor o razmeni nepokretnosti, niti je tvrdio da je isti sačinjen u pisanoj formi, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 28. stav 2. ZOSPO.

Državina potrebna za sticanje prava svojine održajem mora biti savesna. Zakon određuje da savesna državina postoji ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. Držalac mora biti savestan sve vreme trajanja održaja. Pravilan je zaključak u pobijanoj odluci da tužilac nije bio savestan, zbog čega je neosnovano suprotno ukazivanje u reviziji. Naime, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je u vreme vođenja ostavinskog postupka 1998. godine iza smrti svog oca, tužilac imao svest o tome na kojim katastarskim parcelama je njegov otac bio vlasnik u trenutku smrti, zbog čega je tužilac u ostavinskom postupku kao zaostavštinu svog oca prijavio pored ostalih i kp br. ... i ... KO ..., dok spornu kp br. ... KO ... nije prijavio, zbog čega ista nije ni ušla u ostavinsku masu ostavioca, nakon čega je doneto ostavinsko rešenje O br. 54/98 dana 22.04.1998. godine kojim je tužilac oglašen za jedinog naslednika. Dakle, tužilac nije dokazao da nije znao ili da nije mogao znati da nepokretnost koju drži – sporna kp br. ... KO ... nije njegova, pa nije dokazao da je imao savesnu državinu potrebnu za sticanje prava svojine na kp br. ... KO ..., zbog čega nisu ispunjeni uslovi ni za primenu člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kako je to pravilno i utvrdio drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta primenom člana 153, 154, 162, 163. i 165. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Kako troškovi na ime sastava odgovora na reviziju nisu bili potrebni za vođenje ove parnice, to je odbijen zahtev tužene za naknadu troškova na ime sastava odgovora na reviziju, te je primenom odredbe člana 154. stav 1. u vezi sa članom 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković