Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju, s pozivom na član 404. ZPP, o kojoj sud nije odlučivao, obzirom da je u konkretnom slučaju revizija tužene dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da revizija tužene nije osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka koji mogu predstavljati revizijski razlog nema.

Predmet tužbenog zahteva je isplata duga po osnovu izvršene komunalne usluge – isporuke vode, za brisanu preduzetničku radnju, čiji vlasnik je bio pravni prethodnik tužene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je naslednik pok. BB po rešenju Prvog osnovnog suda u Beogradu O 3792/11 od 02.06.2011. godine, koji je bio vlasnik samostalne zanatske radnje za pranje automobila „SVE-PER“ Beograd, ... . Navedena radnja je rešenjem Agencije za privredne registre BP 91024/2007 od 29.05.2007. godine brisana iz registra.

Za naslednike pok.BB rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu O 3792/11 od 02.06.2011. godine oglašeni su supruga AA, mal.sin VV i mal.ćerka GG, a 14.06.2017. godine tužena je podnela zahtev za promenu korisnika na adresi ..., lokal 55m2. Iz dostavljenih računa nižestepeni sudovi su utvrdili da je samostalna zanatska radnja za pranje automobila „SVE-PER“ bila korisnik usluge tužioca za period od 07.12.2009. godine do 16.02.2016. godine, s obzirom da tužiocu nije u smislu odredbe člana 50. stav 1. tačka 10. i odredbe člana 65. stav 1. Odluke o pročišćavanju i distribuciji vode („Službeni list Grada Beograda“, br. 23/05) odjavljeno korišćenje vode u poslovnom prostoru.

Prema oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo i to odredbu člana 83. stav 1. i član 85.Zakona o privrednim društvima, član 371. Zakona o obligacionim odnosima i član 65. Odluke o prečišćavanju i distribuciji vode („Službeni list Grada Beograda“ br. 23/2005, 2/2011 i 29/2014).

Odredbom člana 83. stav 1. Zakona o privrednim društvima je propisano da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje kao takvo registrovano u skladu sa Zakono o registraciji. Prema odredbi člana 85. Zakona o privrednim društvima preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa obavljanjem delatnosti. Prema stavu 2. ove odredbe odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da preduzetnik nije pravno lice već fizičko lice koje obavlja privrednu delatnost, zbog čega se primenjuje član 371. Zakona o obligacionim odnosima kojim je propisano da potraživanja zastarevaju za 10 godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti. Činjenica da je došlo do brisanja preduzetnika iz registra 2007. godine nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari. To posebno imajući u vidu da je tužena podnela zahtev za promenu korisnika lokala na adresi ... od 55m2, dana 14.06.2017. godine, a da je preduzetnik brisan iz registra 29.05.2007. godine. Odredbom člana 65. stav 1. Odluke o prečišćavanju i distribuciji vode je propisano da je korisnik vode dužan da odjavi korišćenje vode, stavom 5. istog člana je propisano da korišćenje vode odjavljuje korisnik vode danom dostavljanja pisane odjave komunalnom preduzeću, a stavom 8. istog člana je propisano da ukoliko ne postupi saglasno stavu 1. ovog člana korisnik vode snosi obavezu izmirenja cene za isporučenu vodu kao i za sve troškove i eventualnu štetu do prijave novog korisnika vode. Kako tužena, kao ni njen pravni prethodnik, vlasnik preduzetničke radnje nisu postupili u skladu sa navedenim odredbama, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je tužena u obavezi da izmiri naknade za isporučenu i utrošenu vodu za sporni period.

Pravilno je drugostepeni sud primenio odredbu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima dosudivši tužiocu na iznos glavnog duga i zakonsku zateznu kamatu počev od podnošenja predloga za izvršenje, 04.09.2017. godine, kao dana kada je tužena pala u docnju, s obzirom da u spisima nema dokaza da su predmetni računi za vodu i opomene uručene tuženoj, odnosno njenom pravnom prethodniku.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu jedan izreke.

Odluku o troškovima postupka sud je doneo na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković