Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac – protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. i stav 1. ZPP, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva odlučivanjem o nečem drugom a ne onom što je tužbom traženo, sa predlogom da se o reviziji odluči po članu 404. ZPP.

Tužena – protivtužilja BB je podnela odgovor na reviziju. Zahtev za naknadu troškova nije postavila.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Pobijanom presudom odlučeno je o koneksnim zahtevima tužbe i protivtužbe za utvrđenje svojine i predaju poseda poslovnog prostora površine 15 m2, u stambeno- poslovnoj zgradi u Čačku, na adresi ..., koju je za tržište sagradio i njenim delovima raspolagao u toku gradnje d.o.o. „Velimirović inženjering“ Čačak, odstupajući od projekta i građevinske dozvole za gradnju ove nepokretnosti, koji su izdati na ime drugotuženog privrednog društva „Ratko Mitrović“ Novi Sad. Investitor je sudski overenim sporazumima dva puta teretno raspolagao spornim poslovnim prostorom u fazi izgradnje. Prvo raspolaganje izvršeno je sporazumom od 18.11.1999. godine, po kome je za ustupljeni poslovni prostor pravnog lica „Prvi oktobar“ Čačak u zgradi koja je na lokalitetu srušena, ustupio dva lokala u prizemlju na navedenoj adresi površine 27,64 m2 (čijim pregrađivanjem je nastao sporni lokal) i 14,30 m2, kao i jedan lokal na drugoj adresi od 49,83 m2, a drugo raspolaganje izvršeno je u korist pravnog prethodnika trećetužene VV sporazumom od 02.03.2000. godine, kojim je za ustupljeni poslovni prostor korišćen za časovničarsku radnju u zgradi koja je na lokalitetu srušena preuzeta obaveza predaje spornog lokala od 15,20 m2. U toku izgradnje između d.o.o. „Velimirović inženjeringa“ Čačak i „Prvog oktobra“ Čačak, zaključen je aneks sporazuma po kome se investitor obavezao da umesto dva poslovna prostora u prizemlju isplati novčanu naknadu, međutim, ovaj sporazum je presudom od 21.04.2004. godine raskinut, pa je „Prvi oktobar“ nakon toga pred sudom pokrenuo postupak za ispunjenje ugovorne obaveze po prvobitnom sporazumu od 18.11.1999. godine. U to vreme nad „Prvim oktobrom“ vodio se stečajni postupak. Pravnom prethodniku tužene BB investitor je predao posed spornog lokala početkom decembra 2004. godine, a tužilac je iz stečajne mase „Prvog Otobra“ 20.12.2004. godine kupio dva lokala koja su predmet sporazuma od 18.11.1999. godine. U zaključenom ugovoru navedeno je da je u toku sudski spor za izvršenje sporazuma od 18.11.1999. godine, da se pravni prethodnik trećetužene nalazi u posedu spornog lokala, a tužilac je na ove uslove i buduće troškove pristao, odrekao se bilo kakvog potraživanja prema prodavcu i nakon pravnosnažnog okončanja parnice 11.03.2008. godine stupio u posed dva sagrađena lokala na adresi Čačak, ... (lokal L10 projektovane površine 27,64m2 umanjen je za površinu spornog lokala). Pobijana presuda zasnovana je na odredbama članova 41. stav 1. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a prema datim razlozima odluku su opredelile činjenice da izvedeno stanje ne odgovara projektu i građevinskoj dozvoli, koje javne isprave nisu menjane, da su oba vlasnika poslovnih prostorija u srušenoj stambenoj zgradi zaključila teretne ugovore o zameni ranijih poslovnih prostora za novosagrađenu površinu, da je pravni prethodnik trećetužene stupio u posed ustupljenog poslovnog prostora pre nego što je tužilac iz stečajne mase kupio nepokretnosti koje investitor nije predao u posed po sporazumu od 18.11.1999. godine, te da je tužilac pismeno zaključenim ugovorom preuzeo rizik vezan za obim prava stečajnog dužnika na poslovnom prostoru koji je bio predmet spora. Pošto savesnost VV kao sticaoca nepokretnosti u izgradnji nije dovedena u sumnju (savesnost se pretpostavlja), a tužilac iz stečajne mase kupio nepokretnosti čiji posed nije mogao da ostvari pošto je stečajni dužnik sa investitorom vodio spor za ispunjenje obaveze prema sporazumu od 18.11.1999. godine, pri čemu je imao znanja da faktičko stanje ne odgovara javnim ispravama i da je VV u posedu spornog lokala, po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom ukazuje da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u smislu člana 404. ZPP. Primena materijalnog prava uslovljena je u svakom konkretnom slučaju utvrđenim činjenicama. Presuda Vrhovnog suda Rev 481/2017 od 24.05.2019. godine na koju tužilac ukazuje ne predstavlja dokaz različitog postupanja u bitno istovrsnoj činjeničnoj situaciji, pošto u konkretnom slučaju u vreme zaključenja kupoprodajnog ugovora 20.12.2004. godine stečajni dužnik „Prvi oktobar“ nije imao svojinu na izgrađenom lokalu od 15m2, već samo obligaciona prava iz sporazuma od 18.11.1999. godine koji je zaključen sa polazištem na projektovano stanje, tužilac je preuzeo rizik vezan za prava koja stiče ugovorom od 20.12.2004. godine, pa tužilac zaključenjem kupoprodajnog ugovora nije stekao svojinu originarnim putem, već su za sporni odnos relevantna pravila o jačem pravu sadržana u članu 41. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Institut posebne revizije rezervisan je za pitanja pravilne primene materijalnog prava, pa revizijski navodi kojima se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka nisu cenjeni pošto ne mogu dovesti do drugačije odluke.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije po članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 12.01.2005. godine, a protivtužba 07.04.2009. godine. Postupak je nakon ukidnog rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3648/16 od 03.08.2018. godine sproveden i odluka doneta po pravilima Zakona o parničnog postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), u skladu sa odredbom člana 506. stav 1. tog zakona. Vrednost predmeta spora (član 33. stav 2. ZPP) je po tužbi 3.100.000,00 dinara, po protivtužbi 501.000,00 dinara, ove vrednosti se ne sabiraju, pa s obzirom na srednji kurs evra NBS od 79,41 dinara u vreme podnošenja tužbe, odnosno 93,07 dinara u vreme podnošenja protivtužbe, ne prelazi imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković