U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Mirjane Andrijašević, članova veća, postupajući u parnici tužilaca AA, BB i VV iz ..., čiji je punomoćnik Radiša Milovanović, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje-Direkcija Beograd, Filijala Pirot, čiji je punomoćnik Nemanja Todorović, advokat iz ..., radi diskriminacije, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 391/2024 od 27.03.2024. godine, u sednici održanoj 18.07.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 391/2024 od 27.03.2024. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Pirotu P 9/21 od 02.10.2023. godine, odbačena je tužba tužilaca protiv tuženog GG iz ..., kao zaposlenog lica Republičkog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Direkcija Beograd, kao neuredna (stav prvi izreke). Odbijen je, tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je tuženi diskriminatorski postupao prema pokojnom DD iz ... suprugu i ocu ovde tužilaca i da se obaveže Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, filijala Pirot da tužiocima, na ime naknade materijalne štete zbog neizvršenja presude Evropskog suda za ljudska prava (predstavka br. 45394/06 od 10.12.2013. godine) i zbog diskriminacije, isplati iznos od 11.334.780,49 dinara sa zakonskom zateznom kamatom uvećano za 3,75% na mesečnom nivou, počev od 11.06.2014. godine za svaki mesec posebno pa sve do konačne isplate, i na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti iznos od 4.000.000,00 RSD, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.10.2023. godine, kao dana donošenja presude pa do isplate, kao neosnovan (stav drugi izreke). Obavezani su tužioci da tuženom naknade troškove postupka u ukupnom iznosu od 574.362,00 dinara (stav treći izreke).

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 391/2024 od 27.03.2024. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilaca i tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Pirotu P 9/21 od 02.10.2023. godine (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Direkcija Beograd, filijala Pirot, za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je odgovorio na reviziju.

Ispitujući pravilost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilaca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, neosnovano se sadržinom revizije ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP-a, s obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP s`obzirom da je drugostepeni sud ocenio sve bitne žalbene navode. Revizijski navodi o učinjenoj bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP ne mogu biti revizijski razlog. Sve druge povrede postupka na koje ukazuju revidenti odnose se na postupak pred prvostepenim sudom, što nije dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je supruga, a tužioci BB i VV su sinovi pokojnog DD iz ... preminulog dana ...2021. godine. DD ostvario je pravo na starosnu penziju kod RF PIO, filijala Pirot počev od 01.09.1990. godine. Dana 16.05.1994. godine RF PIO doneo je odluku kojom se utvrđuje nova uvećana penzija u iznosu od 14.015,66 dinara. Pravni prethodnik tužilaca je, u svojstvu tužioca, vodio spor protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (predstavka 45394/06 od 10.12.2013. godine) i dana 10.12.2013. godine je doneta presuda tog suda kojom se predstavka proglašava dopuštenom. Utvrđeno je da je došlo do povrede člana 1. Protokola broj 1. i da je tužena dužna obezbediti odgovarajućim sredstvima u roku od 3 meseca od datuma pravnosnažnosti presude u skladu sa članom 44. stav 2. Konvencije, potpuno izvršenje pravnosnažnog rešenja Fonda od 16.05.1994. godine, zajedno sa isplatom zaostale zakonske kamate, troškove domaćeg postupka i običnu kamatu. Nakon donošenja presude Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava tuženi je doneo rešenje dana 24.03.2014. godine, koje je postalo pravnosnažno 20.04.2014. godine, a kojim se DD utvrđuje usklađena penzija od 14.015,66 dinara, mesečno od 01.09.1990. godine, koji se na dan 01.01.1991. godine određuje u najvišem iznosu za zatečene korisnike od 19.556,55 dinara, tako da na dan donošenja rešenja iznosi 85.200,21 dinar. U cilju izvršenja presude Evropskog suda, DD je pozvan dopisom od 12.05.2014. godine da imenuje veštaka, ili da isti bude sporazumno određen, pa je veštak finansijske struke izvršio obračun ukupnog duga sa kamatom u iznosu od 13.187.277,69 RSD. Tuženi nije prihvatio ovakav nalaz veštaka te je formirana komisija fonda koja izvršila obračun i revalorizaciju iznosa i dana 10.06.2014. godine tužiocu je isplatila iznos od 1.852.497,20 RSD. Tuženi je dana 19.08.2014. godine o izvršenoj uplati obavestio poverioca Ministarstvo pravde i državne uprave, Sektor za zastupanje RS pred Evropskim sudom za ljudska prava, a informacija o izvršenju presude prosleđena je komitetu Ministara saveta Evrope koji je doneo završnu Rezoluciju dana 15.03.2018. godine i zatvorio slučaj DD protiv Srbije.

DD, nezadovoljan ovom isplatom, obratio se Direkciji Fonda dopisom od 16.11.2016. godine radi naplate duga – naknade štete u iznosu od 3.941.476,58 dinara. Zatim je u predmetu Osnovnog suda u Pirotu I 1435/14 DD, kao izvršni poverilac dana 22.07.2014. godine, podneo predlog za izvršenje protiv RF PIO, radi naplate duga od 5.136.931,19 dinara ,takođe radi izvršenja pravnosnažne izvršne presude Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava od 10.12.2013. godine. Osnovni sud u Pirotu doneo je rešenje I 1435/14 dana 30.09.2014. godine, kojim je dozvolio predloženo izvršenje, a svojim rešenjem I 1435/14 od 28.09.2016. godine Osnovni sud u Pirotu je konačno pravnosnažno odbacio predlog za izvršenje podnet od strane izvršnog poverioca DD dana 22.07.2014. godine zbog pravnosnažno presuđene stvari. DD je podneo tužbu Višem sudu u Beogradu protiv Republike Srbije u predmetu P 414/20 radi isplate iznosa od 11.516.828,14 RSD umanjenog za iznos od 1.852.497,20 RSD i to počev od 11.12.2013. godine do konačne isplate sa zakonskom zateznom kamatom u iznosu od 3.75% kao iznosa od 700.000,00 RSD na ime nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude.

Nakon smrti DD njegovi zakonski naslednici supruga i sinovi su u ovoj parnici podneli tužbu Višem sudu u Pirotu čiji je osnov spora diskriminacija DD od strane ovog republičkog organa i zaposlenog GG iz ... i naknada nematerijalne štete zbog neizvršenja presude Evropskog suda i nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti po osnovu diskriminacije. Tužioci su takođe podneli Višem sudu u Pirotu tužbu u predmetu P 1/23 protiv istog tuženog radi isplate duga čiji je osnov spora diskriminacija tužilaca po osnovu imovnog stanja u produženom trajanju od strane RF PIO filijala Pirot, isplatu nematerijalne štete po osnovu diskriminacije i povreda prava ličnosti u iznosima od po 600.000,00 dinara svakom tužiocu sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude i materijalne štete zbog nepostupanja po rešenju RF PIO filijale Pirot od 24.03.2014. godine u iznosu od 18.036.147,58 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od momenta dospeća svake mesečne penzije u periodu od 01.09.1990. godine do 05.09.2014. godine pa do dana isplate. Tužioci su u ovom predmetu P 1/23 na ročištu održanom dana 28.02.2023. godine povukli tužbu u odnosu na diskriminaciju i isplatu nematerijalne štete po osnovu izvršene diskriminacije i povrede prava ličnosti ,a ostali kod zahteva za isplatu materijalne štete. Rešenjem RF PIO filijale Pirot od 16.08. 2021. godine AA, supruzi pokojnog DD utvrđeno je pravo na porodičnu penziju od 04.04.2021. godine u mesečnom iznosu od 72.192,44 dinara.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužioci nisu diskriminisani na osnovu nekog ličnog svojstva u smislu člana 2. Zakona o diskriminaciji, pa da stoga nemaju aktivnu legitimaciju. Nižestepeni sudovi smatraju da u konkretnom slučaju tužioci nisu bili izloženi diskriminatorskom ponašanju dražve ili nekog drugog zaposlenog u državnom organu, a aktivna procesna legitimacija u ovoj parnici nije priznata pravnim sledbenicima, jer se radi o ličnom pravu koje nije prenosivo. Pored toga, tužioci nisu naveli činjenice niti pružili dokaze po kom ličnom svojstvu je izvršena diskriminacija.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su odbili zahtev tužilaca.

Članom 21. Ustava RS utvrđeno je da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije i da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Zabrana diskriminacije zajemčena je i međunarodnim pravnim izvorima – Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 14.) i Dodatnim protokolom broj 12 uz Evropsku konvenciju, kao i Međunarodnim paktom o građanskim i političkim pravima (član 26). Zakonom o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“ br. 22/09, 52/21) propisano je: da izrazi "diskriminacija" i "diskriminatorsko postupanje" označavaju svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe kao i na članove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, precima, državljanstvu, nacionalnoj pripadnosti ili etničkom poreklu, jeziku, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, rodnom identitetu, seksualnoj orijentaciji, polnim karakteristikama, nivoom prihoda, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, invaliditetu, bračnom i porodičnom statusu, osuđivanosti, starosnom dobu, izgledu, članstvu u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama i drugim stvarnim, odnosno pretpostavljenim ličnim svojstvima (u daljem tekstu: lična svojstva) (član 2. stav 1.); da se izrazima „lice“ i „svako“ označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije, neke druge države ili je lice bez državljanstva, kao i pravno lice koje je registrovano, odnosno obavlja delatnost na teritoriji Republike Srbije (član 2. stav 2.); da izraz „organ javne vlasti“ označava državni organ, organ autonomne pokrajine, organ jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanovu, javnu agenciju, drugu organizaciju, odnosno fizičko lice kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, kao i pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu, Republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava (član 2. stav 4.); da su svi jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu bez obzira na lično svojstvo i da je svako dužan da poštuje načelo jednakosti, odnosno zabrane diskriminacije (član 4. stav 1. i 2.). Prema članu 45.stav 2. citiranog Zakona tužilac mora da učini verovatnim akt diskriminacije, odnosno da mu je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili navedene zakonske odredbe kada su odbili tužbeni zahtev tužilaca, jer nemaju aktivnu legitimaciju u ovoj vrsti spora, niti su učinili verovatnim neopravdano pravljenje razlike po osnovu nekog ličnog svojstva. U parnicama za zaštitu od diskriminacije aktivno je legitimisano svako fizičko ili pravno lice koje tvrdi da je izloženo diskriminaciji. Podizanjem tužbe to lice stiče svojstvo tužioca u toj parnici. Tužioci u ovoj parnici traže utvrđenje da su se tuženi diskriminatorski ponašali prema njihovom pravnom prethodniku, sada pokojnom DD, koje se ogleda u tome što nisu izvršili u potpunosti presudu Evropskog suda za ljudska prava (predstavka 45394/06 od 10.12.2013. godine) i traže naknadu materijalne štete u visini, po njihovom mišljenju, neisplaćenog duga po navedenoj presudi. Tužioci u postupku osporavaju postupanje tuženog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje prilikom izvršenja presude Evropskog suda za ljudska prava.

Neosnovano se u reviziji navodi da tužioci na osnovu odredbe člana 2.Zakona o zabrani diskriminacije imaju prava na ovu tužbu kao članovi porodice i bliska lica. Navedena odredba odnosi se na situaciju kada su nejednaka postupanja ili propuštanja učinjena u odnosu na lica, grupe kao i u odnosu na članove njihovih porodica ili njima bliska lica. To se odnosi na situacije kada je neka osoba diskriminisana na osnovu ličnog svojstva člana njene porodice ili lica sa kojim se nalazi u bliskom odnosu.

U konkretnom slučaju, tužioci nisu učinili verovatnim postojanje nejednakog postupanja tuženog na osnovu odredbe člana 45. Zakona o zabrani diskriminacije, imajući u vidu da postupanjem tuženog, koje tužioci smatraju diskriminatorskim, nije izvršena diskriminacija tužilaca po bilo kom ličnom svojstvu. Navodi revidenata o tome kako tuženi nije postupao pravilno u izvršenju presude Evropskog suda za ljudska prava zbog čega oni trpe materijalnu štetu, ne ukazuje na nejednako postupanje tuženog u odnosu na bilo koje lično svojstvo.

Zbog toga tužioci u reviziji neosnovano ukazuju na pogrešnu primenu matrerijalnog prava.

Iz svega iznetog Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu odredbe člana 414.stav 1. ZPP.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka, sadržana u drugom stavu izreke, doneta je primenom članova 153. stav 1, 154. i 165. stav 1. ZPP. Tužioci nisu uspeli u tom postupku i zato nemaju pravo na naknadu troškova postupka, a troškovi tuženog za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković