.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1441/2020
28.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Beograd, koga zastupa Ana Lazić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Ruma iz Rume, koga zastupa Jovan Stanojčić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4834/18 od 26.09.2019. godine, u sednici održanoj 28.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4834/18 od 26.09.2019. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici P 8/16 od 19.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nenadležnosti tog suda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete isplati 7.847.457,90 dinara sa kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa kamatom od dana presuđenja do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 308.018,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 64.500,00 dinara, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene troškove postupka od 19.07.2018. godine kao dana presuđenja, pa do izvršnosti presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4834/18 od 26.09.2019. godine, žalba tužioca je odbijena, a žalba tuženog delimično usvojena a delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu stava četvrtog izreke tako što je tužilac obavezan da tuženom na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati pored dosuđenih 308.018,64 dinara, još iznos od 49.500,00 dinara ukupno 397.518,64 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate, a potvrđena u preostalom nepreinačenom delu odluke o tužbenom zahtevu i o troškovima postupka. Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 18.760,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju zahtevajući troškove njegovog sastava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, za potrebe ostvarivanja i nesmetanog i kontinuiranog pružanja zdravstvene zaštite, Ugovorom o pružanju i finansiranju zdravstvene zaštite iz oblasti zdravstvenog osiguranja za 2012. i 2013. godinu, bile su, između ostalog, regulisane obaveze zdravstvene ustanove Doma zdravlja „Ruma“, obaveze apoteke u sastavu ovog Doma zdravlja, visina naknade za rad i obračun pripadajućih sredstava za pružene zdravstvene usluge, kao i kontrola izvršavanja obaveza. Za potrebe kontrole izvršavanja obaveza iz navedenih ugovora, a u skladu sa tada važećim propisima, formirana je Komisija za vršenje kontrole sa zadatkom da ispita ispravnost sprovođenja ugovora u periodu 01.01.2012. do 30.04.2013. godine u delu koji se odnosi na rad apoteke u sastavu Doma zdravlja „Ruma“. Kontrola je sprovedena od 29.07.2013. do 15.08.2013. godine u Domu zdravlja Ruma, a zatim nastavljena u RFZO i o izvršenoj kontroli sačinjen zapisnik od 17.10.2013. godine koji su potpisali nadzornici osiguranja odnosno članovi Komisije za vršenje kontrole. O izvršenoj kontroli su data zaključna razmatranja i predlog mera. Domu zdravlja „Ruma“ je omogućeno da izjavi prigovor na zapisnik o izvršenoj kontroli a o prigovoru su rešavali nadzornici osiguranja koji su i sproveli ovu kontrolu. Tuženi je sve finansijske transakcije obavljao preko dva računa, preko računa budžetskih sredstava i računa sopstvenih sredstava. Na računu budžetskih sredstava se nalaze sredstva koja tuženom prebacuje tužilac u skladu sa zaključenim ugovorima za potrebe obavljanja osnovne delatnosti, dok se na računu sopstvenih sredstava nalaze sva ostala sredstva koja ne potiču direktno od tužioca. Sredstva sa oba računa se koriste isključivo za potrebe obavljanja osnovne delatnosti radi koje je i osnovan tuženi, a to je pružanje primarne zdravstvene zaštite u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Veštačenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je da je na osnovu finansijske kartice konta .. – potraživanja od RFZO za lekove na recept osigurana lica za 2011, 2012, 2013. godinu i finansijsku karticu konta .. – potraživanja od RFZO za pomagala osiguranja lica, tužilac po ovom osnovu tuženom na dane 31.12. bio dužan, a da je obaveze izmirivao sa kašnjenjem i po osam meseci. Kada ostvarivanje zdravstvene zaštite tuženog u pretežnoj meri zavisi od sredstava koja mu tužilac u okviru obaveznog zdravstvenog osiguranja prenosi, a tužilac nije sporio da je ukupno prenetim sredstvima tuženom za delatnost apoteke i u vezi plaćanja lekova na recept i pomagala u 2011. godini izmirio dugove za 2010. godinu na dan 17.06.2011. godine koji su na kraju godine iznosili 109.767.264,11 dinara; dana 31.12.2011. godine stanje duga tužioca prema tuženom je iznosilo 71.213.658,88 dinara, a izmireno je 31.08.2012. godine poslednjom uplatom od 5.947.884,63 dinara i 30.04.2013. godine dug tužioca prema tuženom ima početno stanje 71.213.658,88 dinara a na dan 30.04.2013. godine iznosi 34.039.318,77 dinara, dok je tužilac obaveze iz 2012. godine izmirio 16.04.2013. godine uplatom od 6.463.073,12 dinara. Predmet tužbenog zahteva je naknada materijalne štete koja je po navodima tužioca njemu prouzrokovana nenamenskim trošenjem sredstava koja su tuženom preneta u svrhu pružanja zdravstvene zaštite na primarnom nivou i farmaceutske delatnosti. Od toga se iznos od 4.805.743,00 dinara (iznos bez PDV) potražuje na ime nenamenskog trošenja sredstava u 2012. godini, iznos od 3.041.714,90 dinara (iznos bez PDV) na ime nenamenskog trošenja sredstava u periodu od 01.01. do 30.04.2013. godine. Navedene iznose (ukupno 7.847.457,90 dinara) tužilac potražuje na ime razlike za koju tuženi nije umanjio potraživanje prema tužiocu iako je prilikom nabavke lekova i pomagala koja se izdaju na teret RFZO u spornom periodu ostvario bonitete (popuste) kod dobavljača.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev.
Odredbama čl. 191. do 200. Zakona o zdravstvenom osiguranju („Službeni glasnik RS“ br. 107/05... 119/2012) koji je bio na snazi u spornom periodu, a koje su detaljno citirane u nižestepenim presudama, regulisano je pravo matične filijale, odnosno RFZO da zahtevaju naknadu štete od osiguranika, lica koje je namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovalo bolest, povredu ili smrt osiguranog lica, pravo na naknadu štete od poslodavca, od izabranog lekara, društva za osiguranje, reosiguravajućeg društva. Navedenim zakonom nije propisano pravo matične filijale, odnosno RFZO da zahtevaju naknadu štete od zdravstvenih ustanova. Ovo pravo nije propisano ni pravilnicima koji se primenjuju u odnosu između parničnih stranaka, a koji su takođe detaljno citirani u nižestepenim presudama (Pravilnici o uslovima kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2011, 2012. i 2013. godinu i Pravilnik o kontroli sprovođenja zaključenih ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga).
Pravilnikom o uslovima, kriterijumima i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2012. i 2013. godinu („Službeni glasnik RS“ broj 61/2012, „Službeni glasnik RS“ broj 125/2012) uređeni su uslovi za zaključivanje ugovora o pružanju zdravstvene zaštite iz obaveznog zdravstvenog osiguranja osiguranim licima za 2012. i 2013. godinu, između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, odnosno filijale i zdravstvenih ustanova, privatne prakse i drugih pravnih lica, kriterijumi i merila za utvrđivanje naknade za njihov rad, odnosno način plaćanja zdravstvenih usluga i drugih troškova u skladu sa zakonom, postupak konačnog obračuna sa davaocima zdravstvenih usluga, kao i druga pitanja od značaja za zaključivanje ugovora. Po članu 26. stav 1. Pravilnika iz 2012. godine, kriterijumi za utvrđivanje naknade apoteci za snabdevanje osiguranih lica lekovima i određenim pomagalima su učešće u ukupnoj fakturisanoj vrednosti lekova na recept, odnosno pomagala za 2011. godinu, a do iznosa sredstava utvrđenih finansijskim planom. Stavom 10. istog člana, naknada apoteci za lekove na recept i određena pomagala iz stava 1. ovog člana uvećava se na osnovu razlike procenjene vrednosti fakturisane realizacije za 2012. godinu i ugovorene naknade, a najviše do sredstava utvrđenih finansijskim planom. Stav 10. ovog člana uveden je izmenama Pravilnika od 07.12.2012. godine. Prema članu 27. Pravilnika, apoteka je obavezna da obezbedi potrebnu količinu i asortiman lekova sa Liste lekova i pomagala koja se izdaju na nalog za osigurana lica Republičkog fonda. U cilju efikasnog i racionalnog trošenja sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, apoteka obezbeđuje lekove i pomagala u skladu sa zakonom kojim se uređuju javne nabavke.
Tužilac je bio u obavezi da izvrši plaćanje tuženom po fakturi za izdate lekove i pomagala ispostavljenoj po osnovu nabavne cene. Tuženi je fakturisao tužiocu naknade za lekove i pomagala po cenama iz liste lekova, a po nabavnim cenama iz faktura koje su dobavljači ispostavljali tuženom koje nisu bile veće od propisanih. Ovakvo postupanje i tužioca i tuženog je u skladu sa zaključenim ugovorima. Tuženi je (naknadno) ostvario popust jer je dobavljaču plaćao na vreme. S obzirom da je zbog takvog ponašanja (dobrog privrednika) ostvario popust, on pripada samo tuženom. U ponašanju tužioca, koji je kasnio sa izvršavanjem svojih obaveza prema tuženom i po osam meseci nema doprinosa u ostvarivanju popusta, da bi eventualno po tom osnovu tražio udeo u njemu. Osim toga, ni Zakonom o zdravstvenom osiguranju ni citiranim pravilnicima nije propisana mogućnost tužioca da od zdravstvenih ustanova zahteva naknadu štete. Postupanje tuženog: poslovanje na način da obezbedi kontinuirano i sveobuhvatno pružanje zdravstvene zaštite korisnicima, korišćenje prenetih sredstava od strane tužioca isključivo za potrebe obavljanja osnovne delatnosti, nije dovelo do umanjenja imovine tužioca niti je tužiocu pričinjena bilo kakva šteta, zbog čega je tužbeni zahtev pravilno odbijen.
Revizijskim navodima osporava se utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.
Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).
Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
