Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je odgovorio na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka koje su članom 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP predviđene kao razlozi za ovaj pravni lek.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak 29.06.2020. godine pred matičarem Opštine Leposavić. Faktička zajednica je prestala 28.01.2021. godine kada je tužilja prešla da živi kod roditelja u ... kod ... Bračni odnosi su ozbiljno i trajno poremećni, gde se objektivno ne može ostvariti zajednica supružnika. U toku trajanja braka dobili su kći VV koja je rođena ...2020. godine. Tužilja je zaposlena i radi u firmi „...“ i ostvaruje prihode prosečno u iznosu od 48.000,00 dinara. Ne poseduje nepokretnu imovinu. Tuženi je zaposlen i mesečno ostvaruje 52.000,00 dinara i ostvaruje dodatne prihode od čega može da zaradi 300 do 400 evra. On je zdrav i radno sposoban. Tuženi ne poseduje nepokretnu imovinu na svom imenu. Živi u kući sa majkom i maloletnom VV, a zasnovao je novu zajednicu i nema obavezu da izdržava druga lica. Potrebe maloletne VV za odećom, hranom i obućom i dr. određenu su na 12.000,00 dinara. Centar za socijalni rad u Leposaviću je u sintetizovanom mišljenju sa Centrom za socijalni rad u Kraljevu predložio da se maloletno dete poveri ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se viđenje sa majkom vrši po modelu koji je tužilja predložila Centru za socijalni rad.

Prema stanju u spisima, prema sintetizovanom nalazu i mišljenju organa starateljstva Opštine Leposavić i Centra za socijalni rad u Kraljevu oba roditelja deteta ispunjavaju uslove u pogledu vršenja roditeljskog prava i dužnosti i nema nikakvih smetnji da se maloletna VV po razvodu braka poveri jednom od roditelja, ali su mišiljenja da maloletna VV treba da se poveri ocu u vršenju roditeljskog prava, a da majka može da viđa svoju kći na način kako je predložila u svojoj izjavi koju je dala Centru za socijlani rad u Kraljevu. Mišljenje organa starateljstva je prihvaćeno od strane nižestepenih sudova sledom čega je odlučeno da se samostalno vršenje roditeljskog prava poveri tuženom kao ocu.

Revizijom se osporava ocena nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletnog deteta stranaka da otac, a ne majka, samostalno vrši roditeljsko pravo i ukazuje da nisu dovoljno ispitane činjenice bitne za odluku o tom za život i razvoj deteta važnom pitanju.

Po nalaženju Vrhovnog suda, revizija je osnovana. Nižestepeni sudovi su prihvatili nepotpun nalaz organa starateljstva i na njemu zasnovali nižestepene odluke.

O pravima maloletnog deteta odlučuje sud, rukovodeći se najboljim interesom deteta, kao osnovnim i najvažnijim kriterijumima, propisanim u članu 6. i 266. Porodičnog zakona. Dužnost suda da pribavi i konsultuje mišljenje organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima propisano u članu 270. Porodičnog zakona, u funkciji je istraživanja o najboljem interesu deteta. Istraživanje sprovodi sud. Shodno tome, sud je ovlašćen da traži dopunu ili pojašnjenja o nejasnoćama u nalazu organa starateljstva, na podlozi kog je dato mišljenje tog organa u kompentencijama i prednostima za samostalno vršenje roditeljskog prava.

U konkretnom slučaju, nije zatražena dopuna nalaza organa starateljstva opservacijom zašto vršenje roditeljskog prava treba poveriti ocu kada je utvrđeno da oba roditelja deteta ispunjavaju uslove u pogledu vršenja roditeljskog prava i dužnosti i da nema nikakvih smetnji da se maloletna VV po razvodu braka poveri jednom od roditelja. Pri tome, oba pojedinačna nalaza su govorila u prilog da se vršenje roditeljskog prava treba poveriti majci, jer maloletna VVu situaciji razdvojenosti od majke neće graditi sigurne obrasce vezanosti u odnosu sa majkom što je prediktor poželjnih tokova budućeg emocionalnog razvoja i razvojnih potreba deteta. Oni su naveli da sa razvojnog stanovišta posledice razdvajanja od majke na ranom uzrastu mogu biti teže i temeljnije po dete u odnosu na posledice roditeljskih propusta ili neadekvatnog ponašanja u kasnijem životu. Sigurna afektivna vezanost smatra se veoma značajnim i osnovnim uslovom za uspešan razvoj. Kontinuitet u odnosima afektivne vezanosti ima suštinski značaj za sveukupni razvoj dece. Prekidi u odnosima privrženosti predstavljaju traumatične događaje u životu deteta, sa značajnim kratkotrajnim ili dugotrajnim posledicama po dete (kognitivni problemi, psihološki problemi, zastoj u rastu i razvoju, problemi u ponašanju). Kratkotrajne razvojne posledice odvajanje odojčeta od majke mogu se ispoljiti kroz regresiju u potrebama za zavisnošću od odraslih, te dete raste sa osećajem da ne upravlja sopstvenim životom, problemi i promene u dnevnoj rutini utiču na prekid sticanja osnovnih shvatanja o uzrocima i posledicama, dok se dugotrajne posledice odvajanja ogledaju kroz probleme uspostavljanja odnosa afektivne vezanosti sa drugima i odnos nepoverenja. Jedan od ključnih aspekata je bio da kapaciteti majke u budućim novonastalim okolnostima jednoroditeljske porodice, razume, prepozna i empatiše se složenim potrebama deteta u okolnostima razdvajanja porodice i da se angažuje u pravcu preduzimanja aktivnosti koje će omogućiti da se lakše adaptira na promene u životnoj organizaciji koje su visoko stresne. Tada su uvideli da dete neće biti opterećeno prisustvom rizika od otuđenja od roditelja sa kojim ne bude živela, u ovom slučaju oca, jer je majka fokusirana na potrebe deteta, poželjno povezana sa potrebama deteta sa kapacitetima da ih prepozna i na njih odgovori. Nakon ovog nalaza i mišljenja, sintetizovani nalaz i mišljenje oba organa starateljstva je da se vršenje roditeljskog prava poveri ocu, a sudovi su propustili da zatraže dopunu i objašnjenje koje okolnosti i činjenice su dovele do takvog zaključka, koji su nižestepeni sudovi nekritički prihvatili, imajući u vidu ranije, gore navedene nalaze i mišljenja organa starateljstva.

Najbolji interes deteta je pravni standard predviđen članom 3. Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta, preuzetim u odredbama člana 6. i 266. stav 1. Porodičnog zakona i ceni se prema postojećim prilikama, uzimanjem u obzir niza faktora od mogućeg uticaja na dalji razvoj ličnosti deteta, kao što su uzrast deteta, razvojna upućenost deteta na jednog ili drugog roditelja, skup potreba koje dete ima na ovom uzrastu, uključujući emocionalne i psihološke potrebe, stabilnost deteta i njegova sposobnost adaptacije, posvećenost roditelja, ponašanje i karakterne osobine roditelja, životne i stambene prilike na strani jednog i drugog roditelja, i pre svega njihove lične sposobnosti da dužnostima prema detetu udovolje na način koji bi za dete bio odgovarajući i obezbedio pravilan psihofizički razvoj deteta.

U skladu sa odredbom člana 205. Porodičnog zakona sud treba da utvrdi činjenice koje su od uticaja na ocenu podobnosti roditelja za odgovorno vršenje roditeljskog prava. U tom pogledu potrebno je da se činjenično stanje dopuni i iznova ispitaju stranke i pribavi dodatni nalaz i mišljenje organa starateljstva, a po potrebi izvedu drugi dokazi kako bi se u potpunosti istražile i utvrdile bitne činjenice i na osnovu njih donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka u skladu sa najboljim interesom deteta. Sud je dužan da utvrdi činjenice od uticaja na ocenu o postojećim mogućnostima kako jednog, tako i drugog roditelja, da bi mogao na valjan način da odluči o pravima deteta, odnosno pravima i dužnostima roditelja. Prilikom određivanja prednosti roditelja da mu se poveri zajedničko dete na negu, čuvanje i vaspitavanje, sud je dužan da se rukovodi svim potrebama deteta imajući u vidu uzrast, razvojnu upućenost na roditelje, njegovu privrženost i bliskost roditeljima, uključujući kompententencije kojima roditelji ponaosob raspolažu, za zdrav razvoj deteta.

Kada se sagledaju navedene citirane odredbe Konvencije i Zakona, propustili su nižestepeni sudovi da utvrde činjenice neophodne radi donošenja pravilne odluke o tome kom roditelju poveriti vršenje roditeljskog prava. Naime, sudovi su se oslonili samo na sintetizovani zaključak Centara za socijalni rad. Stoga je izostalo od strane nižestepenih sudova utvrđenje zašto je prednost dobio tuženi u odnosu na tužilju.

U cilju pravilne primene materijalnog prava, u ponovnom postupku sud će raspraviti i pitanja na koja je ukazano i rukovodiće se savesnom i pouzdanom ocenom o najboljem interesu maloletne VV i iznova odlučiti o pravima koja joj kao detetu pripadaju, a to su pravo deteta da u njegovom najboljem interesu bude određeno koji će roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković