Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede Zakona o parničnom postupku se u revizijskim navodima posebno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u listu nepokretnosti broj .. KO Zvezdara upisani kao suvlasnici kat. parc. .. sa obimom udela svakog od tužilaca od po 2/6 udela. U posedovnom listu konstatovano je postojanje objekta – ulice u površini od 637m², a kao imalac prava na objektu je upisan Grad Beograd, radi čega je utvrđeno da je izgradnjom ... ulice u Beogradu došlo do zauzimanja predmetne parcele u površini od 637m². Rešenje o eksproprijaciji zemljišta nije doneto a procenjena tržišna vrednost predmetne parcele, koja procena je izvršena preko pribavljanja izveštaja Poreske uprave, iznosi 31.251,00 dinara po m² za gradsko građevinsko zemljište.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, polazeći od odredbe čl. 11, 41. i 42. Zakona o eksproprijaciji, člana 58. Ustava Republike Srbije, člana 10. Zakona o javnoj svojini, Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i člana 8. stav 2. tačka 1. Zakona o glavnom gradu, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilaca. Zaključio je da u ovom slučaju došlo do faktičke eksproprijacije. Propustom opštine odnosno Grada Beograda ovde tuženog, dozvoljena je izgradnja objekta od javnog interesa – ulice na zemljištu koje nije bilo formalno eksproprisano i koje se zbog izgradnje ne može koristiti od strane lica koji su upisani kao vlasnici. Trajnim zauzimanjem nepokretnosti tuženi je izvršio faktičko izuzimanje bez sprovođenja odgovarajućeg upravnog akta. Potraživanje naknade za ovo zemljište ne zastareva, pa kako nije određena naknada rešenjem nadležnog organa u upravnom postupku to je sud nadležan da odlučuje o tužbenom zahtevu tužilaca. Sud nije prihvatio isticanje prigovora nedostatka pasivne legitimacije na strani tuženog Grada Beograda nalazeći da je članom 8. stav 2. tačka 1. Zakona o glavnom gradu predviđeno da Grad Beograd vrši nadležnost i opštine i grada utvrđene Ustavom i zakonom, a između ostalog i da „uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i upravljanje javnim i nekategorisanim putevima na teritoriji grada Beograda, osim državnih puteva i auto-puteva kojima upravlja javno preduzeće odnosno od strane Republike Srbije i osniva javna preduzeća za obavljanje delatnosti upravljanja javnim putevima koji su u nadležnosti grada Beograda. Shodno tome i članu 10. Zakona o javnoj svojini proizlazi da upravljanje naznačenim objektom, tj. ulicom vrši grad Beograd te je isti stoga pasivno legitimisan u ovoj parnici. Visinu naknade prvostepeni sud je utvrdio pribavljanjem izveštaja od strane Poreske uprave.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda, nalazeći da je pravilno odlučeno kada je usvojen tužbeni zahtev tužilaca.

Po oceni Vrhovnog suda, odluke nižestepenih sudova su zasnovane na pravilnoj oceni utvrđenih činjenica i pravilnoj primeni materijalnog prava. Sporno zemljište se u Službi za katastar nepokretnosti vodi u određenoj kvoti na tužioce. Isto je faktički oduzeto i na licu mesta je urađena ulica. Nikakva naknada ni pravnim prethodnicima ni tužiocima nije isplaćena za oduzetu parcelu, pa su nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbe čl. 11, 41. i 42. Zakona o eksproprijaciji, člana 58. Ustava Republike Srbije, kao i član 1. stav 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. U konkretnom slučaju izostala je odluka nadležnog organa kojom bi bio utvrđen javni interes za eksproprijaciju, ali korisnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda koje je bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište. Na ovakav način tužiocima je povređeno pravo na imovinu garantovano članom 58. Ustava Republike Srbije i citiranim članom protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, pa tužioci imaju pravo na naknadu za oduzetu imovinu. Pravilno je od strane nižestepenih sudova opredeljena visina iznosa koja je utvrđena putem pribavljanja izveštaja Poreske uprave. Neosnovani su navodi iz revizije tuženog da na strani tuženog stoji nedostatak pasivne legitimacije jer tužioci nisu dokazali da je tuženi bio investitor naručilac odnosno izvođač radova kojim je izvršeno zauzimanje sporne katastarske parcele a ovo iz razloga što su nižestepeni sudovi te navode cenili u toku prvostepenog postupka i u toku odlučivanja o žalbi i o ne prihvatanju tih navoda dali su pravilne razloge koje u svemu prihvata i revizijski sud. Razlozi koji su dati u nižestepenim odlukama su jasni i zasnovani na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković