Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., koje zastupa Milan Đurić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., koga zastupa Nikolina Lipovšek, advokat iz ..., radi raskida ugovora i po protivtužbi radi naknade štete i duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7422/2018 od 22.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 27.05.2021. godine doneo je

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7422/2018 od 22.11.2018. godine i Višeg suda u Beogradu P 21020/10 od 17.01.2018. godine i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 21020/10 od 17.01.2018. godine usvojen je tužbeni zahtev i raskinut ugovor o suinvestiranju, zaključen između parničnih stranaka 21.11.2005. godine, overen kod Prvog opštinskog suda u Beogradu Ov.br. .../... od 21.11.2005. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Istom presudom u stavu drugom, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi-protivtužilac tražio da sud obaveže tužioce-protivtužene da mu na ime naknade materijalne štete zbog neispunjenja ugovora solidarno isplate tržišnu vrednost stana br. ... na trećem spratu kao i tri garažna mesta u novoizgrađenom stambeno-poslovnom objektu u ulici ... ... u iznosu od 11.537.181,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od dana podnošenja tužbe do isplate. Stavom trećim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev da sud obaveže tužioce-protivtužene da mu na ime duga solidarno isplate iznos od 12.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu NBS na dan isplate za valutu evro, zajedno sa zateznom kamatom u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena počev od dana podnošenja tužbe do isplate i stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocima nadoknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 2.307.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7422/2018 od 22.11.2018. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena navedena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tuženi – protivtužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/2004, 111/2009, 53/13- Us) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...) i nalazi da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 12.05.2004. godine zaključen je i overen pred sudom ugovor o suinvestitorskim odnosima i zajedničkoj gradnji između GG i DD kao investitora, zemljišno knjižnih vlasnika objekata u ulici ... br. ... i jedinih nosioca prava korišćenja na kat. parc. ... KO .. sa tuženim kao suinvestitorom. Navedenim ugovorom investitori su ustupili svoje nekretnine tuženom radi rušenja i gradnje a suinvestitor se obavezao da svojim sredstvima izvede radove na rušenju starih i izgradnji novog objekta, da pribavi svu potrebnu pravno tehničku dokumentaciju s tim da obezbedi investitorima vlasništvo na dvosobnom stanu površine oko 60 m na području Opštine Voždovac ili Zvezdara pre rušenja objekata na kat. parc. ... i da nakon završetka gradnje preda tužiocima u svojinu u novoizgrađenom objektu još jedan dvosoban stan površine oko 60m2 s tim da ostali novoizgrađeni stanovi pripadnu u svojinu tuženome. Investitori su se saglasili da suinvestitor ima pravo da izvođenje radova poveri izvođaču po svom izboru i da može da uključi i nove suinvestitore bez posebne saglasnosti i pitanja investitora. Predugovorom o finansiranju zajedničke izgradnje overenim pred sudom 29.06.2005. godine, zaključenim izmeđi tuženog VV kao suinvestitora nosioca gradnje i tužioca AA kao suinvestitora izvođača definisan je način finansiranja budućeg objekta u ulici ... br. ... u ... na taj način što se tužilac AA obavezao da kupi stan površine oko 60m2 na Opštini Voždovac ili Zvezdara u roku od 30 dana od dana dobijanja odobrenja za gradnju na ime svih investitora radi zamene za ½ vlasništva na kat.parc. ... KO ... ZK telo II i III, pri čemu bi kupovinom stana suinvestitori i izvođači postali vlasnici sa 75% neto stambene površine plus površine jednake kupljenom stanu vlasnicima investitorima plus devet garažnih mesta u objektu koji je predviđen da se izgradi na kat. parc. ... KO ... . Konstatovana je isplata kapare od 8.000 evra koja se uračunava u udeo tuženog od 25% novogradnje. Takođe predugovorom je definisana obaveza tužioca AA da sa suinvestitorom nosiocem tuženim zaključi ugovor o izvođenju svih potrebnih elektroradova na električnim instalacijama na budućem objektu, a istovremeno se tuženi obavezao da ponudu o izvođenju radova da po realnim tržišnim cenama, te da će vrednost radova biti isplaćena u odgovarajućem novčanom iznosu, dogovorenom u ponudi o radovima ili kompenzovana odgovarajućim brojem neto m2 u budućem objektu. Nakon toga, dana 21.11.2005. godine između tuženog sa jedne strane i tužilaca kao suinvestitora izvođača je zaključen ugovor o suinvestiranju kojim su uređeni i konačno precizirani međusobni odnosi u pogledu gradnje. Tuženi se ugovorom saglasio sa ugovorima o suinvestiranju koja su tužioci zaključili sa investitorima nosiocima prava iz odobrenja za gradnju GG i DD (koji su istog dana raskinuti i kasnije zaključeni novi) i ugovoreno je da će tužioci sopstvenim sredstavima sagraditi objekat na kat.parc. ... KO ..., da će snositi troškove postupka, gradnje i uknjižbe kao i sa preuzimanjem svih prava i obaveze koje je preuzeo tuženi prema investitorima DD i GG. Tužioci su ovlašćeni da raspolažu po osnovu gradnje celokupnom površinom objekta slobodno sa mogućnošću da steknu pravo na celokupnoj nepokretnosti osim delova namenjenih drugim investitorima. Tuženi je ugovorom u svemu prepustio tužiocima sva pitanja u vezi izgradnje i kasnijeg raspolaganja u bilo kojoj fazi izgradnje a tužioci su se obavezali da tuženom na ime suinvestitorskog udela po okončanju izgradnje po sistemu „ključ u ruke“ predaju u svojinu stan broj ... na ... spratu novosagrađenog objekta površine 44,51m2 kao i tri garažna mesta u zgradi. Dogovoreno je da se razlika do punog udela suinvestitora – tuženog reguliše isplatom novčanog iznosa sa čime su tužioci ispunili svoju obavezu u celosti i da su tužioci saglasni da tuženog angažuju na izvođenju radova, postavljanju elektroinstalacija u objektu po uslovima i na način koji će bliže biti opisani u aneksu ugovora koji će ugovarači zaključiti po počinjanju gradnje. Između stranaka nije zaključen aneks i tuženi nije izvršio izvođenje radova na postavljanju elektroinstalacija na objektu u izgradnji. Odobrenje za izgradnju je izdato 02.11.2005. godine po zahtevu GG i DD a zatim po izmenjenoj dokumentaciji i odobrenju od 21.06.2006. godine po zahtevu tužioca AA koji je po punomoćju zastupao investitore. Dana 10.10.2006. godine zaključen je ugovor o suinvestiranju i zajedničkoj izgradnji između DD i GG kao investitora i Preduzeća „...“ VV, ĐĐ i AA kao suinvestitora radi izgradnje na katastarskoj parceli ... KO ... . Računi na ime izrade urbanističkog projekta i idejnog projekta kao i račun na ime izrade urbanističkog projekta i preparcelacije ispostavljeni su investitoru AA. Tužioci su okončali i dovršili izgradnju objekata na kat. parc. ... KO ... svojim sredstvima, zajedno sa firmom „...“ kao izvođačem radova i u svemu su ispoštovali obaveze prema bivšim vlasnicima parcele GG i DD a naknadno su angažovali drugu firmu za izvođenje elektroradova na objektu. Tuženom nisu predali u svojinu stan broj ... na ... spratu novosagrađenog objekta kao ni tri garažna mesta u zgradi i nije mu isplaćen novčani iznos na ime razlike do punog udela suinvestitora, opredeljen priznanicom bez datuma na iznos od 12.000 evra. Od strane tužilaca kao i firme „...“ prodati su stanovi i garažna mesta trećim licima.

Ocenom izvedenih dokaza: iskaza svedoka i stranaka i pisanih dokaza nižestepeni sudovi su utvrdili da je izvođenje radova, postavljanjem elektroinstalacija u novoizgrađenom objektu predstavljalo ugovornu obavezu tuženog i njegovo učešće u zajedničkoj gradnji, da tuženi ovu obavezu nije izvršio niti finansijski učestvovao po bilo kom osnovu u vezi gradnje na lokaciji ... br. ... u ..., usled čega je primenom člana 124, 126, 127, 154 i 155. Zakona o obligacionim odnosima usvojen tužbeni zahtev za raskid ugovora od 21.11.2005. godine i odbijen protivtužbeni zahtev za naknadu štete i isplatu duga.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje u ovoj parnici je nepotpuno utvrđeno.

Raskid ugovora zbog neispunjenja je način prestanka punovažnog ugovora usled neispunjenja ugovornih obaveza jedne strane. Prema članu 124. Zakona o obligacionim odnosima u dvostranim ugovorima, kada jedna strana, ne ispuni svoju obavezu, druga strana može, ako nije što drugo određeno, zahtevati ispunjenje obaveza ili, pod uslovima predviđenim u idućim članovima raskinuti ugovor prostom izjavom, ako raskid ugovora ne nastupa po samom zakonu, a u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete. Za primenu pravila o raskidu ugovora po navedenom osnovu nužno je da su jasno definisane obaveze ugovornih strana i da jedna ugovorna strana ugovorenu obavezu ili obaveze nije izvršila. U ovom slučaju navedene odlučne činjenice su ostale sporne.

Nižestepeni sudovi su zaključili da je ugovorna obaveza tuženog predstavljala izvođenje radova na elektroinstalacijama suinvestitorskog objekta u izgradnji, koju tuženi nije izvršio, čime je ostvaren pravni osnov za raskid ugovora, kojim ispunjenje o roku nije bio bitan sastojak ugovora. Ovakav zaključak je zasnovan na sadržini člana 4. tačka 6. predugovora od 29.06.2005. godine i člana 5. stav 2. ugovora o suinvestiranju od 21.11.2005. godine i pravilima o tumačenju spornih odredbi ugovora iz člana 99. stav 2. i dopunskim pravilima iz člana 101. Zakona o obligacionim odnosima. Međutim, prema članu 99. stav 1. istog zakona osnovno pravilo pri tumačenju ugovora je da se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase, a sporne odredbe prema dopunskim pravilima. Obaveza izvođenja radova na elektroinstalacijama novogradnje predugovorom nije propisana članom 3, kojim su nabrojane i definisane obaveze tuženog kao suinvestitora, nosioca gradnje, već članom 4. koji definiše obaveze tužioca AA kao suinvestitora izvođača i to formulacijom da je u obavezi da sa tuženim zaključi ugovor o izvođenju svih potrebnih elektroradova u budućem objektu, da je tuženi dužan da ponudu o izvođenju radova da po realnim tržišnim cenama i da će vrednost radova biti isplaćena u odgovarajućem novčanom iznosu dogovorenim u ponudi o radovima ili kompenzovan odgovarajućim brojem neto m2 u budućem objektu. Takođe, ugovorom od 21.11.2005. godine tuženi izričito prepušta tužiocima u potpunosti gradnju i finansiranje radova a tužioci se obavezuju da predaju tuženom u svojinu određeni stan i tri garažna mesta kao i novčanu razliku do punog udela tuženog (25% ukupnog objekta) pri čemu se formalno ne označavaju radovi tuženog na elektroinstalacijama kao učešće u suinvestiranju niti ugovorna obaveza. Navedeni ugovor u poslednjem stavu poslednjeg člana sadrži samo konstataciju da su tužioci saglasni da tuženog angažuju na izvođenju radova postavljanjem elektroinstalacije u predmetnom objektu pod uslovima i na način koji će bliže biti opisani u aneksu ugovora koji će ugovarači po otpočinjanju gradnje da zaključe. Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužioci su odbili ponudu tuženog za izvođenje radova pri čemu razlozi odbijanja nisu raspravljani kao ni razlozi sa kojih aneks ugovora u vezi istih radova nije sačinjen, što čini spornim ko je odgovoran za neizvršenje spornih radova. Takođe kod činjenice da su radovi na elektroinstalacijama trebali da se definišu i vrednuju tek ponudom tuženog, odnosno aneksiranjem ugovora od 21.11.2005. godine nejasno je kako je suinvestitorski udeo tuženog predugovorom i spornim ugovorom precizno opredeljen bez ograde o budućoj korekciji i zašto bi tužioci dugovali novčanu naknadu na ime cene radova ako su radovi na elektroinstalaciji predstavljali suinvestitorsko učešće tuženog. Kod ovakvog stanja ostalo je sporno da li je izvođenje radova na elektroinstalacijama novogradnje predstavljalo suinvestitorsko učešće tuženog i ugovornu obavezu koju tuženi nije izvršio ili su tužioci imali obavezu da angažuju tuženog kao izvođača uz naknadu za ove radove nezavisno od ugovorene zajedničke gradnje. Sa izloženog, za sada se ne mogu ispitati zakonski uslovi za raskid ugovora i naknadu štete usled čega su nižestepene odluke morale biti ukinute.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti, utvrditi ukazane odlučne činjenice, oceniti stvarnu volju ugovornih strana u zajedničkoj gradnji i doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 407 stav 1. Zakona o paričnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić