U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Golubović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Marko M. Kljajević, advokat iz ..., radi zaštite od nasilja u porodici, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 434/19 od 14.08.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 05.03.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 434/19 od 14.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P2N 282/17 od 06.12.2018. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje pa je zabranjeno tuženom BB iz ... da se približava tužilji AA (ranije AA1) pa mu je zabranjen pristup u prostor oko mesta stanovanja tužilje i mesta rada tužilje, na udaljenosti od 50 m. Odlučeno je da privremena mera traje godinu dana. Odučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 434/19 od 14.08.2019. godine, žalba tuženog odbijena je kao neosnovana i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Rumi P2N 282/17 od 06.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je, blagovremeno, izjavio reviziju pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11, 55/14) pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Neosnovano je pozivanje revidenta na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8, 192. stav 1, 276. i 360. stav 3. ZPP, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene ovih odredaba zakona koje bi bile od uticaja na donošenje pravilne i zakonite presude. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ocenjeni su žalbeni navodi koji su od odlučnog značaja. Suprotno navodima revizije drugostepeni sud nije izmenio sadržinu iskaza tuženog od 06.12.2018. godine već argumentovao pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu iskaza tuženog pored ostalog ukazujući na žalbene navode tuženog koji odstupaju od iskaza tuženog kao stranke. Naime, tuženi je pred prvostepenim sudom osporio da je podigao prozorsko staklo na vozilu i povredio ruku tužilje dok je u žalbi tuženog navedeno da je radi neophodne odbrane tuženi pritisnuo dugme za automatsko zatvaranje prozora te da je došlo do samopovređivanja tužilje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, bračna zajednica parničnih stranaka prestala je u aprilu 2015. godine, a rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 2210/14 od 28.12.2017. godine, zajednička deca parničnim stranaka sin 2006. godište i ćerka 2009. godište, povereni su tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava, tuženi obavezan da doprinosi dečijem izdržavanju i uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletne dece sa tuženim. Tužilja sada sa decom živi u ..., gde deca pohađaju osnovnu školu. Dana 27.07.2018. godine, tužilja je zadobila telesne povrede kada je tuženi podizanjem stakla na vratima svog automobila priklještio desnu ruku u trenutku kada je ona pružila kroz otvoreni prozor vozila kako bio joj on dao pasoše dece, sa kojom je prethodno bio na letovanju. Tada joj je rekao da joj neda dečije pasoše i da ih više neće videti, a automobilom je počeo da se kreće unazad, sve dok mu tužiljin partner nije rekao da se zaustavi kako ne bi udario maloletnu ćerku parničnih stranaka. Tužilja je tada izvukla ruku i istog dana oko 23,15 minuta se javila kod lekara koji je konstatovao povredu desnog ručnog zgloba i donjeg dela desne podlaktice u vidu vidljivih, plićih oguljotina kože dužine 2 do 3 cm, crvene boje i palpatorne bolnosti gornjeg dela durzuma desne šake. Tuženi je odlazio i kod tužiljinog poslodavca i tražio od njega da joj da otkaz zbog postojanja sudske odluke donete protiv tužilje u kojoj je primenjen institut oportuniteta. Tužilja ima strah od tuženog, jer nikad ne zna kako će on da se ponaša.

Prema proceni Centra za socijalni rad svrsishodno je određivanje mere zaštite protiv tuženog, radi zaštite tužilje od nasilja u porodici. Tužena je tokom postupka povukla deo tužbenog zahteva za nasilje prema deci i lišenje roditeljskog prava tuženog prema deci.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilje tako što je odredio meru zaštite od nasilja u porodici zabranom tuženom pristupa u prostoru oko mesta stanovanja tužilje i mesta rada tužilje na udaljenosti od 50 metara.

Žalbeni sud je odlučujući o žalbi tuženog pravilno primenio materijalno pravo kada je potvrdio prvostepenu presudu.

Odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. istog člana nasiljem u porodici u smislu stava 1. smatra se naročito: nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; prisiljavanje na seksualni odnos; navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14 godina života ili nemoćnim licem; ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje.

Suština mera porodično pravne zaštite od nasilja u porodici sastoji se u ograničenju ili prvremenoj zabrani održavanja ličnih odnosa nasilnika sa žrtvom nasilja. Svrha zaštitnih porodično pravnih mera jeste da se njihovom primenom spreči ponovno izvršenje nasilja u porodici, da se obezbedi nužna zaštita fizičkog i psihičkog integriteta, zdravlja i lične bezbednosti člana porodice koji je izložen nasilju, kao i da se otklone okolnosti koje pogoduju ili podstiču ponavljanje nasilja odnosno izvršenja drugih vidova nasilja.

Imajući u vidu navedeno, pravilno je stanovište nižestepenih sudova da ponašanje tuženog, njegovi akti, predstavljaju nasilje, te da se u cilju prestanka ovog nasilja kao i u cilju prevencije budućih nasilja, svrha postiže izrečenom merom. Kako se radi o ozbiljno i trajno poremećenim odnosima parničnih stranaka zbog kojih učestalo dolazi do međusobnih svađa, vređanja i maltretiranja, to je s obzirom na sadržinu, intezitet i trajanje ispoljenog nasilja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda izricanje mere zaštite zabrane prilaska tuženog svrsishodno, posebno imajući uvidu da je tuženi bio sklon nasilju i ranije.

Imajući u vidu navedeno neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komunikacije sa članovima porodice treba kvalifikovati kao nasilje u porodici. U konkretnom slučaju mere zaštite koje su određene su adekvatne okolnostima slučaja i izrečene su u cilju eliminacije rizika za stvaranje situacija koje su podobne da do nasilja ponovo dođe, te obezbeđivanja tužilji mira, spokoja, bezbednosti i života bez straha.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, to je Vrhovni kasacioni sud odbio kao neosnovanu reviziju tuženog i odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić