U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca - protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Ognjanović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ... i tuženog – protivtužioca maloletnog VV iz ..., koga zastupa zakonska zastupnica majka GG, čiji je punomoćnik Milica Rajković, advokat iz ..., radi promene visine izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 619/19 od 27.11.2019. godine, u sednici održanoj 19.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca - protivtuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 619/19 od 27.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 367/18 od 19.09.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog pa je utvrđeno da je dana 18.12.2015. godine prestala njegova obaveza za izdržavanje BB iz ..., čime se menja presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 903/12 od 07.03.2014. godine, preinačena presudom utvrđena obaveza AA iz ..., kao oca da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje tada maloletnog deteta BB, plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara najkasnije do 20. u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice i majke maloletne dece GG iz ..., kod ... od 03.08.2012. godine pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi. U preostalom delu tužbeni zahtev je odbijen kao neosnovan delu u kojem je traženo da sud obaveže tužioca-protivtuženog da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje, maloletnog VV, plaća mesečno iznos od 6.000,00 dinara na tekući račun zakonske zastupnice i majke GG iz ..., te da se na taj način menja presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 903/12 od07.03.2014. godine, preinačena presudom Apelacionog suda u Novom da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnog VV plaća mesečno iznos od 10.000,00 dinara najkasnije do 20. u mesecu za tekući mesec, uplatom na tekući račun zakonske zastupnice majke maloletne dece GG iz ... kod ... od 03.08.2012. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. Stavom drugim izreke, odbijen je u celosti kao neosnovan protivtužbeni zahtev maloletnog tuženog-protivtužioca kojim je tražio da se obaveže tužilac-protivtuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletnog VV plaća mesečno iznos od 20.000,00 dinara najkasnije do 20. u mesecu za tekući mesec uplatama na tekući račun zakonske zastupnice majke GG iz ... kod ... od dana podnošenja protivtužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili se okolnosti ne promene čime bi se menjala presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 903/12 od 07.03.2014. godine. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca-protivtuženog AA i tuženog-protivtužioca maloletnog VV za naknadu troškova parničnog postupka. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 619/19 od 27.11.2019. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog-protivtužioca maloletnog VV delimično je usvojena, a delimično odbijena i prvostepena presuda preinačena u odbijajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu, tako što je obavezan tužilac - protivtuženi AA da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje tuženog-protivtužioca maloletnog VV plaća mesečno 15.000,00 dinara, počev od 31.10.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, svakog meseca, najkasnije do 20. u mesecu za tekući mesec, preinačena je i odluka o troškovima postupka, tako što je obavezan tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu maloletnom VV na ime troškova postupka plati 36.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je prvostepena presuda potvrđena u preostalom pobijanom nepreinačenom delu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac-protivtuženi da tuženom-protivtužiocu VV na ime troškova žalbenog postupka plati 12.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u preinačujućem delu odluke o izdržavanju i odluke o troškovima postupka, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 87/18) i utvrdio da revizija tužioca-protivtuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je otac tuženih. Tuženi BB rođen je ... godine, a tuženi VV ... godine. Od razvoda roditelja tuženi žive u domaćinstvu sa majkom. Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi od 07.03.2014. godine, koja je postala pravnosnažna 22.05.2014. godine, tužilac je obavezan da tuženima na ime izdržavanja plaća po 10.000,00 dinara mesečno, počev od 03.08.2012. pa ubuduće. U međuvremenu, tuženi BB postao je punoletan i nije nastavio redovno školovanje. Tuženi maloletni VV je učenik srednje škole i ima uobičajene potrebe deteta njegovog uzrasta, koje se odnose na ishranu, higijenu, odevanje, školske i vanškolske aktivnosti. Sredstva za izdržavanje tuženog maloletnog VV obezbeđuje njegova majka od zarade koju ostvaruje u mesečnom iznosu od 34.773,71 dinar i finansijske pomoći svoje majke. Protiv tužioca je zbog nedavanja izdržavanja vođen krivični postupak, koji je pravnosnažno okončan osuđujućom presudom. Tužilac je 2007. godine zasnovao novu zajednicu života u kojoj je rođeno dvoje dece, sada starosti ... i ... godina i sa porodicom živi u kući, koja je vlasništvo majke njegove sadašnje supruge. Tužilac je u vreme donošenja prethodne odluke bio nezaposlen, i sada je nezaposlen, kao i njegova supruga, a sredstva za izdržavanje obezbeđuju od pomoći roditelja. Od 18.12.2015. godine tužilac više nema obavezu izdržavanja tuženog BB. Tužilac je zdrav i radno sposoban.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio, kao neosnovan protivtužbeni zahtev tuženog maloletnog VV kojim je tražio da se promeni visina izdržavanja, smatrajući da se nisu ispunili uslovi propisani članom 164. Porodičnog zakona.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepeni sud odlučujući o žalbi tuženog maloletnog VV pravilno odlučio kada je delimično preinačio prvostepenu presudu u delu u kome je odbijen, kao neosnovan njegov protivtužbeni zahtev, pravilno zaključivši da su se ispunili uslovi propisani članaom 164. Porodičnog zakona da se promeni visina izdržavanja u tom smislu da se ista poveća.

Članom 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati, ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Članom 160. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja prema stavu 2. i 3. ovog člana zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti koje su od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja i potrebe tuženog maloletnog VV, kao poverioca izdržavanja pravilno su utvrđene primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. Porodičnog zakona. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda drugostepeni sud je pravilno ceneći mogućnosti tužioca i potrebe tuženog maloletnog VV pravilno zaključio da su se ispunili uslovi da se promeni visina izdržavanja i da se ista poveća, jer su se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, budući da je tuženi maloletni VV stariji i da je sada učenik srednje škole, što znači da su se i njegove potrebe povećale u odnosu na vreme kada je doneta prethodna odluka o visini izdržavanje, a da se okolnosti na strani tužioca nisu promenile, osim što više nema obavezu da od 18.12.2015. godine izdržavanja tuženog BB. Utvrđena visina novčanog iznosa na ime izdržavanja od 15.000,00 dinara mesečno ne ugrožava egzistenciju tužioca, kao dužnika izdržavanja, a zadovoljava osnovne potrebe tuženog maloletnog VV, poverioca izdržavanja, dok će ostala sredstva potrebna za izdržavanje tuženog maloletnog VV obezbediti majka, zakonski zastupnik, delimično novčanim davanjima, a delimično svakodnevnim staranjem i brigom o tuženom maloletnom VV. Utvrđena visina novčanog iznosa na ime izdržavanja, kada se uzmu u obzir sve okolnosti propisane članom 160. Porodičnog zakona, neće ugroziti egzistenciju tužioca, a time posredno i izvor prihoda za tuženog maloletnog VV.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud smatra da je pobijanom drugostepenom odlukom pravilno utvrđena visina obaveze tužioca, kao dužnika izdržavanja, zbog čega je neosnovan revizijski navod da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je usvojio protivtužbeni zahtev i obavezao tužioca da tuženom maloletnom VV na ime izdržavanja plaća 15.000,00 dinara mesečno. Naime, pravilna primena odredbi Porodičnog zakona, koje su u skladu i sa međunarodnim pravilima koje je naša zemlja ratifikovala, obavezuje sud da prilikom donošenja odluke o izdržavanju deteta vodi računa o njegovim interesima, dok se obaveza roditelja, kao dužnika izdržavanja zasniva na kriterijumima odgovornog roditelja, što znači da roditelj koji ne živi sa maloletnim detetom da je u obavezi da doprinosi njegovom izdržavanju i to bar u visini minimalne sume propisane članom 160. stav 4. Porodičnog zakona. Stoga je pravilno primenjeno materijalno pravo kada je tužilac, kao dužnik izdržavanja obavezan da na ime izdržavanja tuženog maloletnog VV plaća 15.000,00 dinara mesečno, kada se imaju u vidu kriterijumi vezani za njegove materijalne prilike, kao i potrebe tuženog maloletnog VV, poverioca izdržavanja. Pravilno je drugostepeni sud smatrao da tužilac može da doprinosi izdržavanju sa navedenim iznosom, bez ugrožavanja sopstvene egzistencije i egzistencije članova svoje porodice, s obzirom da majka maloletnog deteta daje svoj doprinos (doprinos majke se ogleda u svakodnevnom staranju i nezi koju pruža detetu) iako je u radnom odnosu.

Navodi revizije kojima se ukazuje da tužilac ima obavezu da izdržava još dvoje maloletne dece nisu od uticaja, jer je i u vreme donošenja prethodne odluke imao tu oavezu, a drugostepeni sud je pravilno procenio njegove objektivne mogućnosti da se radno angažuje i ostvari prihode, pri čemu je za sud to korektivni faktor, imajući u vidu mogućnosti tužioca da se dodatno angažuje. Osim toga, za tužioca je 18.12.2015. godine prestala zakonska obaveza izdržavanja najstarijeg punoletnog deteta, što ide u prilog zaključku o sticanju zakonskih uslova za povećanje visine izdržavanja tuženog maloletnog VV.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je ista doneta pravilnom primenom člana 207. Porodičnog zakona.

Kako se i ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić