Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je tužbom podnetom 07.12.2020. godine u ovom sporu istakao zahtev da sud utvrdi diskriminatorsko postupanje tužene, da je tužena diskriminatorski postupala prema tužiocu, kao i da sud obaveže tuženu da mu isplati naknadu štete zbog zastoja u radovima, koji je nastao krivicom tužene. Tužena je istakla prigovor litispendencije. Nakon izvršenog uvida u presudu Višeg suda u Smederevu P 204/19 od 13.12.2019. godine, utvrđeno je da postoji identitet parničnih stranaka u tom predmetu i u ovom predmetu. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3027/20 od 10.12.2020. godine, pravnosnažno je okončan postupak u predmetu Višeg suda u Smederevu P 204/19 (presudom Višeg suda u Smederevu P 204/19 od 13.12.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje diskriminacije i naknadu štete). Predmet tužbenog zahteva u navedenoj parnici je takođe utvrđenje diskriminatorskog postupanja tužene u vezi štete zbog zastoja u radovima, odosno u pitanju je parnica koja je vođena između istih stranaka, pa je utvrđeno da postoji identitet stranaka, tužbenih zahteva i činjeničnog stanja.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda nižestepeni sudovi su pravilnom primenom odredbi procesnog zakona i odredbi materijalnog prava odlučili o prigovorima tuženog i zahtevima tužioca.

Naime, odredbom člana 203. stav 3 ZPP propisano je da dok parnica teče, ne može se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica među istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud će tužbu da odbaci, dok je prema odredbi člana 359. stav 2. ZPP, dužnost suda da tokom celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li je stvar pravnosnažno presuđena i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je već pravnosnažno odlučeno, odbaciće tužbu.

Kod pravilno utvrđenog postojanja identiteta stranaka i činjeničnog stanja i pravnog osnova povodom istog tužbenog zahteva u predmetnoj parnici i parnici P 204/19, okončanoj donošenjem pravnosnažne sudske presude, prigovor litispendencije i prigovor presuđene stvari (o kom prigovoru je sud vodio računa po službenoj dužnosti) pravilno su usvojeni. S obzirom da je pravna posledica u oba slučaja ista, tužba za utvrđenje diskriminacije i naknadu štete u ovom sporu je pravilno odbačena primenom odredbi člana 294. stav 1. tačka 3. i 4 ZPP.

Odredbom člana 43. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, br. 22/09), propisane su vrste tužbe koje se mogu podneti u postupku za zaštitu od diskriminacije, pa se pored utvrđenja zabrane izvršenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrane daljeg vršenja radnje diskriminacije, odnosno zabrane ponavljanja radnje diskriminacije (tačka 1.), utvrđenja da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocu ili drugome (tačka 2.), izvršenja radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja (tačka 3.), mogu postaviti zahtevi za naknadu materijalne i nematerijalne štete (tačka 4.). Shodno navedenom, osnovanost zahteva po nekoj od tužbi iz tačke 1 - 3 navedene zakonske odredbe, predstavlja prethodno pitanje za utvrđivanje prava na naknadu štete u vezi sa diskriminacijom.

U konkretnom slučaju, ne postoji pravnosnažna presuda kojom je utvrđena diskriminacija tužioca od strane tužene zasnovana na istom činjeničnom osnovu, a tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje diskriminatorskog postupanja tuženog prema tužiocu i naknadu štete po tom osnovu u predmetu pred Višim sudom u Smederevu odbijen kao neosnovan (u predmetu P 204/19 pravnosnažno), to je u ovoj parnici tužba sa takvim zahtevom odbačena iz napred navedenih razloga.

Navodima revizije neosnovano se osporava utvrđeno činjenično stanje i pravilna primena materijalnog prava jer se ne navodi ništa novo što bi bilo od uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj pravnoj stvari.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u izreci primenom člana 414. i člana 420. stav 6. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić