Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog povrede postupka iz tačke 12.iste zakonske odredbe na koju se ukazuje u reviziji, revizija se saglasno članu 407. stav 2. ZPP ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 12.06.2007. godine zaključen je ugovor o srednjoročnom kreditu, kreditna partija br. ..., između tužilje, korisnika kredita DOO VV ... i tužene kao prvog jemca-platca i GG kao drugog jemca-platca. Ovim ugovorom, korisniku kredita dat je srednjovečni kredit u iznosu od 40.779.400,00 dinara, što je po srednjem kursu na dan odobrenja kredita iznosilo 500.000 evra, sa rokom vraćanja od 36 meseci od dana puštanja prve tranše, ukuljučujući i grejs period koji traje 12 meseci. Istog dana, zaključen je ugovor o jemstvu br. ... između tužilje (banke) i tužene kao jemca-platca prvog, kojim je konstatovano da je jemac-platac upoznat sa uslovima pod kojima je odobren navedeni kredit, da jemac-platac u celosti prihvata navedene uslove i obavezuje se da će izmiriti sve dospele obaveze korisnika kredita ukoliko to ne učini korisnik kredita, te da će predati banci dve potpisane solo menice, uz ovlašćenje banci da menice može popuniti i podneti ih na isplatu na iznos svih dospelih nenaplaćenih obaveza korisnika kredita. Tužilja i korisnik kredita su dana 06.08.2010. godine zaključili sporazum o regulisanju duga po ovom srednjoročnom kreditu kojim je utvrđeno da ukupno stanje duga iznosi 353.036,41 evro sa obračunatom kamatom za period od 01.07.2010. godine do dana zaključenja sporazuma, te da će korisnik kredita ovo dugovanje izmiriti u roku od 60 meseci od datuma zaključenja sporazuma i grejs periodom od tri meseca, isplatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan izmirenja obaveze. U članu 13. ugovora je navedeno da se jemci-platci prvi i drugi obavezuju da na ime instrumenta obezbeđenja urednog izmirenja obaveza po ovom ugovoru predaju banci dve potpisane solo menice, te da ovlašćuju banku da ih može popuniti sa klauzulom „bez protesta“ i podneti na naplatu do iznosa dospele obaveze. Tužena je 06.08.2010. godine potpisala izjavu kojom ovlašćuje banku da u slučaju neurednog izvršenja obaveza po navedenom sporazumu popuni menice jemca-platca sa klauzulom „bez protesta“ u visini dospelih obaveza i iste naplati. Tužilja i korisnik kredita su 03.09.2008. godine zaključili ugovor o kratkoročnom kreditu kojim je korisniku dat kredit u iznosu od 87.384,00 evra sa rokom vraćanja od 12 meseci i grejs period koji za glavnicu traje šest meseci od datuma puštanja kredita u tečaj, da bi 06.08.2010. godine zaključili i sporazum o regulisanju ovog duga kojim je utvrđeno da ukupno stanje duga na dan zaključenja ovog sporazuma iznosi 76.699,15 evra sa obračunatom kamatom do dana zaključenja sporazuma. Istog dana zaključen je i ugovor o jemstvu uz ovaj ugovor i sporazum o regulisanju duga između tužilje i tužene kao jemca- platca, kojim se tužena obavezala da dostavi banci tri potpisane menice i ovlasti banku da ih može popuniti sa klauzulom „bez protesta“ i podneti na naplatu po dospelosti potraživanja, a tužena se obavezala da će na prvi poziv banke, ispuniti dospelu obavezu dužnika. Korisnik kredita nije izmirio obaveze u roku. Rešenjem Privrednog suda u Zrenjaninu od 15.08.2014. godine tužilji kao izvršnom poveriocu, dodeljena je nepokretnost izvršnog dužnika DOO VV ..., te je konstatovano da poverilac je time namiren za iznos od 38.310.246,00 dinara, a kako je rešenjem istog suda od 22.12.2015. godine protiv istog dužnika, poveriocu dodeljen pašnjak površine 02,30 ara, to je konstatovano da je time dodatno poverilac namiren za iznos od 50.094,00 dinara. Potraživanje tužilje po menici koja se odnosi na ugovor o srednjovečnom kreditu na dan 29.02.2016. godine iznosi 26.217.194,40 dinara ili 212.284,22 evra koji iznos predstavlja glavnicu, budući da je u izvršnom postupku pred Privrednim sudom namirena kamata i deo glavnice. Potraživanje po drugoj menici odnosi se na ugovor o kratkoročnom kreditu i obuhvata dug na ime glavnice i obračunate zatezne kamate u ukupnom iznosu od 10.344.192,22 dinara ili 92.756,41 evro.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja usvojen je tužbeni zahtev i rešenje o izvršenju održano na snazi za iznos glavnog duga od 305.040,63 evra sa zateznom kamatom obračunatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati u periodima bliže naznačenim u izreci pobijane presude, sa zaključkom sudova da je tužena kao jemac-platac u obavezi da tužilji po osnovu zaključenih ugovora isplati neisplaćeni deo obaveze korisnika kredita.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Tužena je jemac-platac i po članu 1004. stav 3. ZOO odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu. Poverilac može zahtevati njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika, bilo od jemca ili od obojice u isto vreme (solidarno jemstvo). Suprotno navodima revizije kojima se ukazuje na ništavost izdatih menica, kao verodostojnih isprava, pravilan je zaključak sudova da tačnost upisanog iznosa menične svote, nije razlog za ništavost menice u smislu člana 108. u vezi člana 1. tačka 2. Zakona o menici, a da je tužena kao dužnik u ovoj parnici dokazala da je obaveza niža od upisane, te je veštačenjem utvrđen stvarni iznos meničnog duga tužene. U vezi navoda revizije da je ugovor između glavnog dužnika i tužilje raskinut, Vrhovni kasacioni sud nalazi da ta činjenica nije od značaja za odluku u ovoj parnici. Naime, raskidom ugovora o kreditu, tužena kao dužnik, odnosno jemac-platac, ne oslobađa se obaveze vraćanja zajma, jer strana koja je izvršila ugovor ( u ovom slučaju banka) ima pravo da joj se vrati ono što je dala saglasno članu 132. stav 2. ZOO.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić