Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio posebnu reviziju radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse, a zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se ramotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predmet tražene pravne zaštite je činidba, koju tužilac traži radi zaštite od buke, vibracija i štetnih emisija. Pobijana odluka, kojom je tužbeni zahtev tužioca odbijen, zasnovana je na utvrđenom činjeničnom stanju (veštačenjem), da merodavni nivo specifične buke koja potiče od istovremenog rada sistema za ventilaciju i uređaja za dimatizaciju, u dnevnoj sobi sa kuhinjom (u zatvorenom prostoru) i na terasi (na otvorenom prostoru) tužioca, referentnog mesta, ne prelazi graničnu vrednost ni za dnevno-večernji ni za noćni vremenski interval i zasnovana je na odredbama članova 3, 5. i 45. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa. Tužilac u reviziji ne ukazuje na razloge zbog kojih bi njegova revizija bila dozvoljena kao posebna u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, već ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, što nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije, imajući u vidu da se ta revizija može da izjavi samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 468. stav 1. i 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. Zakona parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Na osnovu odredbe člana 479. stav 6. istog Zakona, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena.

Tužbu radi činidbe tužilac je podneo 25.05.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara, pa je postupak vođen po pravilima za sporove male vrednosti.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje i da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da protiv odluke drugostepenog suda, u ovoj vrsti spora, revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković