Protiv preinačujućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje BB i VV su izjavile blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su dostavili odgovor na reviziju revidenata.

Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/2023), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom revidenata ne ukazuje se na neku drugu bitnu povredu propisanu odredbom člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA i BB su roditelji, a tužilja VV sestra pokojnog ŽŽ, biv. iz ..., koga je, 20.03.2005. godine u ..., ispred kluba ''...',' lišio života ZZ, na taj način što je u njega ispalio projektil i naneo mu povrede u vidu prostreline grudnog koša, prostreline trbuha i zastreline trbuha. U događaju koji je prethodio ubistvu ŽŽ došlo je do konflikta veće grupe lica, među kojima su bili i tuženi. U vreme štetnog događaja sada pok. ŽŽ bio je angažovan na poslovima obezbeđenja u klubu '...'', dok su u tom klubu, kao gosti, bili prisutni tuženi, sa kojima je u društvu bio i ZZ. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1301/15 od 24.03.2016. godine, delimično je uvažena žalba branioca okrivljenog ZZ, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 204/15 od 07.07.2015. godine, u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog ZZ, zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. tačka 3) KZ osudio na kaznu zatvora u trajnju od 14 godina. Istom presudom oštećeni AA, II, JJ i KK upućeni su na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva. Presudom Višeg suda u Beogradu K 173/13 od 24.03.2015. godine, na osnovu člana 422. stav 1. tačka 3. ZKP, prema okrivljenima GG, ĐĐ, DD i EE, odbijena je optužba da su izvršili krivično delo učestvovanja u skupini koja izvrši nasilje iz člana 230. stav 1. KZ, s obzirom da je, u smislu odredbe člana 95. i 96. KZ RS, dana 20.03.2015. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a oštećeni II, JJ, KK, AA, LL, LJLJ, upućeni su na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva. Tuženi su istakli prigovor zastarelosti potraživanja tužilaca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je tužbeni zahtev svih tužilaca usvojio nalazeći da je prigovor zastrelosti naosnovan pošto je tužilac AA istakao imovinsko- pravni zahtev u krivičnom postupku vođenim protiv tuženih pa je upućen na parnicu presudom koja je pravnosnažna 02.10.2015 godina, a tužba je u ovoj parnici podneta 29.04.2015 godine. Drugostepeni sud je, pobijanim delom presude preinačio prvostepenu presudu u odnosu na revidente jer je zaključio da je u odnosu na tužilje BB i VV, prigovor zastarelosti potraživanja, koji su istakli tuženi, osnovan, imajući u vidu da je presudom Višeg suda u Beogradu K 173/13 od 24.03.2015. godine, samo AA upućen da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici i da tužioci u ovoj pravnoj stvari nisu nužni već formalni suparničari, te da se u odnosu na tužilje BB i VV nisu stekli uslovi za primenu odredbe člana 392. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost. S tim u vezi, po oceni drugostepenog suda, tužilje su naknadu štete prema tuženima, shodno privilegovanom roku zastarelosti propisanim odredbom člana 377. Zakona o obligacionim odnosima, mogle potraživati samo do isteka roka zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo koje se tuženima stavlja na teret, a koja zastarelost je nastupila 20.03.2015. godine. Pošto su tužilje BB i VV tužbu radi naknade štete prema tuženima podnele 29.04.2015. godine, odnosno nakon isteka roka zastarelosti predmetnog krivičnog gonjenja koje je nastupilo 20.03.2015. godine, to je, po oceni drugostepenog suda, u odnosu na njih osnovan prigovor zastarelosti potraživanja istaknut od strane tuženih, zbog čega je njihovo potraživanje na ime naknade, kako nematerijalne tako i materijalne štete, neosnovano.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude u odnosu na tužilje BB i VV, pogrešno primenio materijalno pravo, a zbog toga je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 388. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da se zastarevanje prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja. Posle prekida zastarevanje počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u zakonom određeni rok za zastarelost na osnovu odredbe člana 392. stav 1. istog Zakona. Na osnovu odredbe člana 392. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanje potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznosa od dana kada je spor okončan ili svršen na neki drugi način.

Zastarelost se prekida isticanjem imovinsko-pravnog zahteva u krivičnom postupku. S tim u vezi, to što je presudom Višeg suda u Beogradu K 173/13 od 24.03.2015. godine, samo tužilac AA upućen da svoj imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici, nije dovoljno za zaključak o zaastareslosti potraživanja tužilja BB i VV. Tokom ovog postupka, tužilje su u odgovoru na prigovor zastarelosti koji su tuženi istakli, ukazale da su u krivičnom postupku koji je protiv tuženih vođen u predmetima Višeg suda u Beogradu K 173/13 i K 204/13 učestvovale u svojstvu oštećenih, preko punomoćnika, advokata Jovana Mićića iz ..., koji je, u njihovo ime i za njihov račun istakao imovinsko-pravni zahtev, te su s tim u vezi, predložile da sud izvrši uvid u gore navedene predmete Višeg suda u Beogradu. Radi pravilne ocene prigovora zastarelosti potraživanja u odnosu na revidente, nužno je bilo razjašnjenje činjenice o njihovom učešću u krivičnom postupku koji je protiv tuženih vođen u svojstvu oštećenih, te s tim u vezi, isticanja imovinsko-pravnog zahteva u odnosu na tužene, a ta činjenica nije utvrđena.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od njegovog ishoda, u smislu odredbe člana 163. stav 4. Zakona o parničnom postupku.

U ponovnom postupku, potrebno je da drugostepeni sud, pri odlučivanju o izjavljenim žalbama ima u vidu primedbe iz ovog rešenja, kako bi imao mogućnost da donese pravilnu odluku.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković