.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14779/2024
16.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Miljuš, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Đurica i Mirjane Andrijašević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Milena Stevanović, advokat u ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Miloš Krstić, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1034/24 od 21.03.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 16.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1034/24 od 21.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1034/24 od 21.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 1228/22 od 27.11.2023. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac po osnovu usmenog ugovora o poklonu, građenja na tuđem zemljištu i po osnovu održaja vlasnik kp. br. .. KO ..., površine 64 m2, upisane u list nepokretnosti broj .. KO ... . Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 193.800,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1034/24 od 21.03.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 - dr. zakon) da bi se dozvolilo izuzetno odlučivanje o reviziji.
Pravnosnažnom presudom, utvrđeno je pravo svojine tužiocu na parceli bliže opisanoj u izreci prvostepene presude. Drugostepeni sud obrazlaže da je tužilac pravo svojine stekao građenjem na tuđem zemljištu u skladu sa odredbom člana 24. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, za šta je dao razloge u utvrđenim činjenicama vezanim za imovinskopravne odnose pravnih prethodnika parničnih stranaka u vreme izgradnje objekta na predmetnoj parceli i ispunjenosti uslova propisanih navedenim članom zakona.
Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Revident u reviziji jednim delom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, iz kog razloga se posebna revizija ne može izjaviti. Nisu od značaja za dozvoljenost revizije revizijski razlozi kojima se osporava pravilnost primene materijalnog prava, u situaciji kada revident ne ističe druge uslove za izuzetnu dozvoljenost revizije, kao što su neujednačenost sudske prakse, potreba za novim tumačenje prava, razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
U skladu sa navedenim, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 2. odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta dana 22.05.2018. godine. Označena vrednost predmeta spora iznosi 10.000,00 dinara.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 33. stav 2. istog zakona propisano je da, u drugim slučajevima, ako se tužbeni zahtev ne odnosi na novčani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tužilac označio u tužbi.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude, ne prelazi zakonom propisani cenzus od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija tuženog nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
