.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1479/2020
13.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ruža Grujić, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje, radi uplate doprinosa, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1938/2018 od 25.10.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 13.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Prokuplju Gž 1938/2018 od 25.10.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Prokuplju Gž 1938/2018 od 25.10.2019. godine u delu odluke o trokovima postupka i rešenje sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Prokuplju P 165/2018 od 18.04.2018. godine, tako što se OBAVEZUJE tužena Nacionalna služba za zapošljavanje Beograd, Filijala Prokuplje da tužilji AA iz ..., isplati troškove drugostepenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i prvostepenog postupka u iznosu od 21.000,00 dinara, u roku od 8 dana, po prijemu pisanog otpravka rešenja.
OBAVEZUJE SE tužena da tužilji naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara, u roku od 8 dana, po prijemu pisanog otpravka rešenja.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 165/18 od 18.04.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da u korist tužilje, za period februar - mart 2014. godine, uplati nadležnom fondu PIO novčane iznose po osnovu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose navedene tim stavom izreke. Stavom drugim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gž 1938/2018 od 25.10.2019. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 165/2018 od 18.04.2018. godine.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse, u vezi prava na naknadu troškova postupka. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući pobijanu presudu u delu rešenja o troškovima postupka u smislu člana 408. u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11...87/18), na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Tužilja je tužbom tražila da se tužena obaveže da uplati pripadajuće doprinose penzijskog i invalidskog osiguranja. Nižestepenim presudama usvojen je tužbeni zahtev, pa je tužena obavezana da u korist tužilje nadležnom fondu uplati doprinose po stopi koja će važiti na dan uplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stav nižestepenih sudova je da je tužilja doprinose mogla potraživati i u ranijem postupku u kome je potraživala razliku naknade.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilje ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u delu nižestepenih odluka kojima je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Odredbom člana 153. stav 1. ZPP, propisano je da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove, a članom 154. stav 1. ZPP je propisano da će sud prilikom odlučivanja koji će se troškovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Imajući u vidu sadržinu citiranih zakonskih odredaba, kao i ishod ove parnice, ne može se prihvatiti zaključak nižestepenih sudova da troškovi ovog postupka nisu bili potrebni. Prilikom odlučivanja o troškovima parničnog postupka, osim u sporovima iz oblasti porodičnih odnosa, sud ne vodi računa o razlozima pravičnosti, a takođe visina tužbenog zahteva ni jednom zakonskom odredbom nije propisana kao osnov za nedosuđivanje troškova parničnog postupka, u situaciji kada je stranka uspela u sporu. Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio prvostepenu i drugostepenu odluku u delu o troškovima postupka, tako što je obavezao tuženu da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati za sastav tužbe od strane advokata iznos od 6.000,00 dinara, za pristup advokata na dva održana ročišta iznos od po 7.500,00 dinara, za sastav žalbe iznos od 12.000,00 dinara, odnosno ukupno iznos od 33.000,00 dinara, primenom važeće Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i prema opredeljenom zahtevu tužilje za naknadu troškova postupka.
Kako je tužilja uspela u postupku po reviziji, ovaj sud joj je primenom odredbi člana 153., 154. i 162. u vezi sa članom 165. ZPP dosudio iznos od 12.000,00 dinara na teret tužene, na ime sastava revizije, prema važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
