.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14863/2024
03.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Tatjane Đurica, Tatjane Miljuš i Ivane Rađenović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Dragan Popović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ...., koga zastupa punomoćnik Vladan Ivanović, advokat iz ... i tuženog VV iz ..., koga zastupa punomoćnik Darko Pešić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2880/23 od 10.01.2024. godine, u sednici veća održanoj 03.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2880/23 od 10.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Brusu – Sudska jedinica u Aleksandrovcu P 568/18 od 30.05.2023. godine, u stavu I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženom VV usled nedostaka pasivne legitimacije kao neosnovan. U stavu II odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi BB iz ... da tužiocu po osnovu duga plati 2.437.708,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom po Zakonu o zateznoj kamati od 07.12.2018. godine do isplate, kao neosnovan. U stavu III obavezan je tužilac da tuženom BB naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 225.494,00 dinara, a tuženom VV u iznosu od 208.994,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2880/23 od 10.01.2024. godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Brusu, Sudska jedinice u Aleksandrovcu u stavu II i i u delu stava III izreke u odnosu na tuženog BB (odluka o troškovima postupka). Prvostepena presuda ukinuta je u stavu I izreke, u odnosu na tuženog VV i u preostalom delu stava III izreke, u odnosu na tuženog VV i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Protiv drugostepene presude, u delu u kome je pravnosnažno potvrđena prvostepena presuda u odnosu na tuženog BB iz ..., tužilac je blagovremeno izjavio reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, ne navodeći konkretne razloge za izjavljivanje izuzetno dozvoljene revizije.
Tuženi BB podneo je odgovor na reviziju, u kom je osporio revizijske navode tužioca.
Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, saglasno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Prema razlozima drugostepene presude u pobijanom delu, tužbeni zahtev u odnosu na tuženog BB je odbijen iz razloga što je imenovani tuženi, kao naručilac posla, platio tužiocu kao posleniku sve radove koje je tužilac izveo po usmeno zaključenom ugovoru o delu. U toku postupka je utvrđena ukupna vrednost radova, odnosno vrednost izvedenih radova po projektu i vrednost naknadno izvedenih radova. Polazeći od nesporne činjenice među parničnim strankama da je tuženi BB isplatio tužiocu iznos od 41.000 evra, odnosno 4.809.300,00 dinara (po srednjem kursu NBS na dan donošenja odluke), a da ukupna vrednost izvedenih radova iznosi 3.412.991,03 dinara, to je tužbeni zahtev tužioca odbijen jer je obaveza u celosti izmirena, odnosno čak i pretplaćena.
Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u drugostepenoj presudi, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužioca odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, niti tužilac navodi konkretne razloge za postupanje po odredbi člana 404. stav 1. ZPP. Tužilac u reviziji polemiše o pravu tuženog da raskine ugovor i zahteva naknadu štete, što nije bilo predmet ovog parničnog postupka. Poslenik u skladu sa odredbom člana 623. ZOO ima pravo na naknadu za izvršeni posao u skladu sa ugovorom, odnosno prema vrednosti rada i količini izvedenih radova, a prema uobičajenoj naknadi za tu vrstu radova.
Imajući u vidu da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP.
Saglasno odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 07.12.2018. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude iznosi 2.437.708,00 dinara, što obračunato po srednjem kursu na dan podnošenja tužbe iznosi 20.619,75 evra.
S obzirom da vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje, sledi da je revizija tužioca nedozvoljena.
U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Tatjana Matković Stefanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
