Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i BB iz ... su bili u emotivnoj vezi, te u smislu člana 197. stav 3. tačka 5. Porodičnog zakona predstavljaju članove porodice. Dana 19.06.2024. godine BB je prijavila PU Niš da ima problema sa svojim bivšim emotivnim partnerom AA. Kao razlog je navela psihičko i fizičko nasilje, tako što joj je 17.06.2024. godine putem poruke uputio reči uvrede „da ima cigansku pamet, da laže, da se po gradu o njoj priča sve najgore“ pa ga je ona blokirala na telefonu. Oko 08,05 časova 19.06.2024. godine, kada je izjutra krenula na posao pešice i bila u neposrednoj blizini vrtića „Pepeljuga“, naišao je tuženi svojim vozilom, popeo se vozilom na trotoar i preprečio joj put. Otvorio je prozor i počeo da viče „dokle ćeš da lažeš, telefon ti je u redu“, da je to proverio na instagramu i primetio da ne nosi lančić koji joj je on poklonio zbog čega je bio besan i zahtevao da mu vrati sve poklone koje joj je dao. Ona je odgovorila da će mu vratiti sve poklone i da je pusti na miru da ide na posao. On je odgovorio da „neće niko da ide“, zatim je svojom rukom dohvatio njen mobilni telefon koji joj je bio u torbi, a onda ju je prstima uhvatio u predelu vrata uputivši joj reči pretnje „jer znaš ti ko sam ja, ja sam načelnik državne bezbednosti, ti meni ništa ne možeš, niko meni ništa ne može“. Povodom tog događaja policijski službenik je vršio procenu rizika i tuženom izrekao hitnu meru privremenu meru zabrane da kontaktira i prilazi žrtvi nasilja BB u trajanju od 48 časova. Na predlog tužioca privremena mera je produžena na 30 dana rešenjem Osnovnog suda u Nišu Np 494/24 od 10.07.2024. godine. Prema mišljenju organa starateljstva iz izveštaja od 17.03.2025. godine proizilazi da se radi o prvoj prijavi BB, da u međuvremenu nisu evidentirane nove prijave i da se BB aktuelno oseća sigurno i bezbedno. Izjavila je da ne želi da obnovi emotivnu vezu, a da se u verbalnom ponašanju BB ne opservira strah od AA i da ona ne smatra da je potrebno da mu se izreknu predložene mere zaštite i ne želi krivično da ga goni.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi iz člana 197. stav 3. tačka 5. Porodičnog zakona da napred opisano ponašanje tuženog u sebi sadrži obeležje nasilja u porodici, te da su ispunjeni uslovi za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici iz člana 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona u cilju zaštite žrtve od daljeg nasilja u porodici, pa je tužbeni zahtev usvojio.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Članom 197. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da nasilje u porodici u smislu ovog zakona jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 5. citiranog propisa, lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živeli u istom porodičnom domaćinstvu smatraju se članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana (3.). Karakteristični vidovi nasilja određena su stavom 2. citiranog propisa kojim je predviđeno da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko i bezobzirno ili zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblik nasilja).

Članu 198. Porodičnog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice. Prema stavu 2. tačka 5. citiranog propisa kao mera zaštite od nasilja u porodici je i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Pravilno su nižestepeni sudovi oceni da opisano ponašanje koje je proisteklo od tuženog odstupa od uobičajenog, normalnog ponašanja koje bi trebalo da postoji u odnosima između članova porodice, te da je izricanje izrečene mere zaštite od nasilja bilo neophodno kako bi se žrtvi nasilja pružila zaštita i obezbedio mir i spokojstvo za određeni period, te da izrečena zaštitna mera predstavlja odgovarajuću meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja koje se dogodilo.

Navodima revizije tuženog na dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. U toku postupka izvedeni su svi potrebni dokazi radi utvrđenja činjeničnog stanja. Određeni dokazi su prikupljeni od strane organa unutrašnjih poslova koji je vršio procenu rizika. Mišljenje Centra za socijalni rad koje sud ceni, ne mora biti prihvaćeno, jer se isto ceni u kontekstu ostalih izvedenih dokaza, što je je u ovom slučaju pravilno učinjeno.

Shodno iznetom, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković