.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14886/2025
13.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Šelmić Unjić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jovanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3245/24 od 16.04.2025. godine, u sednici održanoj 13.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3245/24 od 16.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3245/24 od 16.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 720/24 od 17.06.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime duga njenog pokojnog oca VV, bivšeg iz ..., kao njegov zakonski naslednik, isplati 8.000 evra sa kamatom po stopi koju je propisala Evropska centralna banka počev od 01.09.2019. godine, kao dana dospelosti, do konačne isplate kamate po stopi koja je utvrđena na godišnjem nivou u visini referentne stope Evropske centralne banke na glavne operacije za refinansiranje uvećane za 8% poena, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 507.225,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3245/24 od 16.04.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 720/24 od 17.06.2024. godine u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 540.975,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. st. 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.
Predmet tužbenog zahteva je isplata duga, o kome su sudovi odlučili usvajanjem zahteva primenom odredbe člana 66. stav 2. i 557. Zakona o obligacionim odnosima, u vezi člana 222. Zakona o nasleđivanju, ocenjujući da je predugovor o kupoprodaji nepokretnosti (i aneks istog), zaključen između tužioca i pravnog prethodnika tužene simulovani pravni posao koji prikriva Ugovor o zajmu, pa je tužena u obavezi da tužiocu isplati preostali iznos duga koji njen pravni prethodnik na ime zajma duguje tužiocu, pri čemu je bez uticaja okolnost da predugovor i aneks nisu overeni, s obzirom da su isti zaključeni radi obezbeđenja potraživanja zajma a zakon za punovažnost ugovora o zajmu ne propisuje obaveznu pisanu formu, niti overu ugovora. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer se revizijom tužene ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, niti se ukazuje na suprotne odluke, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, zbog čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 12.11.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 8.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o sporu radi isplate duga, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
