.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1490/2021
08.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca: AA, BB i VV, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ljubinka Antić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Bujanovcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Leskovcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1648/20 od 01.09.2020. godine, u sednici održanoj 08.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1648/20 od 01.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bujanovcu P 445/16 od 15.10.2019. godine, stavom prvim izreke obavezana je tuženi da tužiocima, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti usled neosnovanog lišenja slobode, u periodu od 15.10. do 26.10.2011. godine, plati po 60.000,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 15.10.2019. godine do isplate, dok su preko navedenih do traženih iznosa od po 200.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, zahtevi tužilaca odbijeni, kao neosnovani. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu AA plati 350 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kom poslovne banke otkupljuju stranu efektivnu valutu na dan i u mestu plaćanja, sa domicilnom kamatom koju utvrđuje Evropska centralna banka, u odgovarajućoj dinarskoj protivvrednosti, počev od 15.10.2011. godine do isplate, dok su odbijeni zahtevi tužilaca BB i VV da se i njima vrate navedeni devizni iznosi. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi tužilaca da im tužena na ime oštećenja vozila plati i to: AA 482.483,89 dinara, BB 794.111,93 dinara i VV 430.824,98 dinara, sve sa zakonskom kamatom počev od 25.01.2016. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijeni su zahtevi tužilaca da im tužena na ime izgubljene zarade plati i to: AA 482.120,00 dinara, BB 437.224,00 dinara i VV 1.715.709,60 dinara, sve sa zakonskom kamatom počev od 09.12.2016. godine do isplate, a stavom petim izreke odbijeni su i zahtevi tužilaca da im tužena za ugrađivanje i baždarenje taksimetra i izradu magneta plati i to: AA 24.600,00 dinarav sa zakonskom kamatom počev od 13.03.2012. godine do isplate, BB 18.300,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 29.11.2011. godine do isplate i VV 18.900,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 07.01.2014. godine do isplate. Stavom šestim izreke odbijen su i zahtevi tužilaca da se tužena obaveže da im na ime izgubljene zarade na dan 15.01.2011. godine plati po 500 evra sa pripadajućom kamatom, pa je stavom sedmim izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1648/20 od 01.09.2020. godine, stavom prvim izreke odbijene su žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u obavezujućem delu stava prvog, u obavezujućem delu stava drugog u odnosu na glavni dug, kao i u stavu trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke preinačena prvostepena presuda u obavezujućem delu stava drugog izreke u odnosu na kamate, tako što je na dosuđenih 350 evra obavezana tužena da tužiocu AA plati kamatu po Zakonu o zakonskoj kamati počev od 15.10.2019. godine do konačne isplate, a sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan plaćanja.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci su izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 26.05.2016. godine, a preinačena 07.04.2017. godine. Tužioci nisu jedinstveni suparničari, u smislu člana 210. ZPP, pa se ocena dozvoljenosti revizije ceni u odnosu na svakog od tužilaca pojedinačno, tako da je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude u odnosu na AA 1.051.748,95 dinara i 500 evra, u odnosu na tužioca BB 1.354.337,93 dinara i 850 evra, u odnosu na tužioca VV 2.227.136,58 dinara i 850 evra, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, od 123,8524 dinara za 1 evro, predstavlja dinarske protivvrednosti ispod 40.000 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora svakog od tužilaca pojedinačno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
U skladu sa iznetim, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
