.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14938/2023
17.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Tijana Kostić Jović advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Milan Maričić advokat iz ..., radi poništaja ugovora o kupoprodaji zbog povrede prava preče kupovine, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2975/22 od 23.02.2023. godine, u sednici održanoj 17.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odličivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2975/22 od 23.02.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2975/22 od 23.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2975/22 od 23.02.2023. godine odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Rumi P 336/20 od 12.09.2022. godine kojom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se oglasi da je prema njoj bez dejstva ugovor o prodaji suvlasničkog dela zaključenog između tuženih BB kao prodavca i VV kao kupca, da se obavežu tuženi da to priznaju i da se obaveže tuženi BB kao prodavac da tužilji kao imaocu prava preče kupovine pod istim uslovima, odnosno za cenu od 449.735,00 dinara proda ½ poljoprivrednog zemljišta po kulturi njiva 2. klase koje se nalazi na kp.br. .. Potes sa grobljem, površine 63a 91m2 upisan u LN .. KO ... a u protivnom da će presuda biti pravni osnov da se tužilja uknjiži kao vlasnik na predmetnoj nepokretnosti u javnom registru nepokretnosti kao i da se računovodstvu Osnovnog suda u Rumi naloži da iznos koji je tužilja uplatila u depozit 449.735,00 dinara isplati tuženom BB na ime kupoprodajne cene i obavezana tužilja da tuženima na ime naknade troškova postupka plati solidarno iznos od 176.550,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom i odluči primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 10/23) Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj iz člana 404. stav 1. ZPP jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ili u interesu ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Predmet tražene pravne zaštite, o kome je odlučeno pobijanom presudom, je poništaj ugovora o kupoprodaji zbog povrede prava preče kupovine jer je tuženi BB, koji je sa tužiljom suvlasnik sa po ½ katastarske parcele .., osporenim ugovorom svoj suvlasnički udeo prodao tuženom VV, a da ga prethodno nije ponudio tužilji, kao preostalom suvlasniku nepokretnosti. Za prodaju suvlasničkog udela tužilja je saznala od brata, ovde tuženog BB između 06. i 18.02.2018. godine, da bi je katastar nepokretnosti 07.03.2018. godine informisao o prenosu prava svojine na tuženog VV. Tužbu radi zaštite prava preče kupovine tužilja je podnela 25.05.2018. godine i istovremeno u depozit suda uplatila iznos od 350.000,00 dinara koji iznos ne predstavlja tržišnu cenu prodate nepokretnosti (koja je u tom trenutku iznosila 449.735,00 dinara). Pošto tužilja nije istovremeno sa podnošenjem tužbe uplatila tržišnu cenu prometovane nepokretnosti to su nižestepeni sudovi primenom odredbe člana 10. stav 5. Zakona o prometu nepokretnosti odlučili o zahtevu tužilje za zaštitu svog prava preče kupovine odbijanjem tužbenog zahteva.
O zahtevu tužilje nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz više odluka ovog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pitanja od opšteg interesa niti interesa ravnopravnosti građana kao ni potreba ujednačavanje sudske prakse ili novog tumačenja prava u primeni člana 10. stav 5. Zakona o nepokretnosti pri čemu se u reviziji ne ukazuje na postojanje drugačijih odluka donetih u istom činjeničnoj i pravnoj situaciji.
Delom revizijskih navoda osporava se utvrđeno činjenično stanje i zaključak nižestepenih sudova o obavezi tužilje da uplati polovinu tržišne cene prometovane nepokretnosti koji razlozi nisu mogli biti predmet ocene revizijskog suda jer nisu razlog zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. ZPP a posebno ne revizija čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih članom 404. stav 1. ZPP.
Iz navedenih razloga Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi zaštite prava preče kupovine i poništaja ugovora o kupoprodaji podneta je 25.05.2018. godine, a vrednost predmeta spora u tužbi označena je iznosom od 350.000,00 dinara, da bi nakon izvršenog veštačenja kao vrednost predmeta spora označen iznos od 449.735,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na nenovčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS kako na dan podnošenja tužbe tako ni na dan konačnog postavljanja zahteva odnosno utvrđivanja obaveze tužilje na isplatu dela kupoprodajne cene Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena, a primenom odredbi člana 403. stav 3. ZPP zbog čega je na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
