Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužilja O.P. i V.P., obe iz K., čiji je zajednički punomoćnik B.N., advokat iz Z., B., protiv tuženog R.V. iz B., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 1827/15 od 02.04.2015. godine, na sednici održanoj 29.06.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilja, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 1827/15 od 02.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Drugi osnovni sud u Beogradu, rešenjem P 12382/10 od 03.03.2015. godine, odbacio je kao neblagovremen predlog tužilja za ponavljanje postupka.

Viši sud u Beogradu, rešenjem Gž 1827/15 od 02.04.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilja i potvrdio rešenje Drugog osnovnog suda u Beogradu P 12382/10 od 03.03.2015. godine.

Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka, tužilje su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 399. a u vezi člana 412. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09, 36/11 i 53/13-US), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13- US, 74/13-US i 55/14), pa je utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu odredbe člana 399. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Drugi opštinski sud u Beogradu, pravnosnažnom presudom P 6123/07 od 04.11.2009. godine, odbio je tužbeni zahtev, kojim je pravni prethodnik tužilja sada pok. V.P.Đ., tražila da se utvrdi da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između N.Đ. kao primaoca izdržavanja i R.V., kao davaoca izdržavanja, overen u predmetu Drugog opštinskog suda u Beogradu R 493/05, dana 27.09.2005. godine. Istom presudom, odbijen je eventualni tužbeni zahtev, kojim je traženo da se poništi isti ugovor. Apelacioni sud u Beogradu, presudom Gž 14844/10 od 16.12.2011. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužilja i potvrdio presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P 6123/07 od 04.11.2009. godine. Dana 22.10.2014. godine, tužilje kao pravni sledbenici sada pok. V.P.-Đ., podnele su predlog za ponavljanje postupka, iz razloga propisanih odredbom člana 426. (422) stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, navodeći da je njihovom punomoćniku 04.09.2014. godine dozvoljeno kopiranje spisa predmeta Drugog osnovnog suda u Beogradu R 344/05 i R 493/05, iz kojih se došlo do saznanja o novim činjenicama, da je njihov punomoćnik pribavio medicinsku dokumentaciju, zdravstveni karton i istoriju bolesti sa otpusnom listom za N.Đ., kada je on poslednji put primljen u bolnicu, iz koje su takođe utvrđeni novi podaci. Tužilje su navele da su došle do podataka da je njihova majka redovno slala novac na ime izdržavanja sada pok. N.Đ.. U prilog predloga za ponavljanje postupka su priložile dokaze o izvršenom uvidu u spise predmeta R 344/05 i R 493/05, potvrdu Beograd Transfer centra od 11.05.2010. godine, istoriju bolesti N.Đ. sa otpusnom listom od 12.05.2007. godine i zdravstveni karton N.Đ..

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni ovoga suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predlog za ponavljanje postupka neblagovremen, s obzirom na to da je postupak pred nižestepenim sudovima okončan pravnosnažnošću presude 16.12.2011. godine, dok je predlog za ponavljanje postupka podnet 22.10.2014. godine, da je u konkretnom slučaju protekao rok od 30 dana iz člana 424. stav 1. tačka 6. ZPP, a imajući u vidu da je utvrđeno da su dokazna sredstva na koje se stranke pozivaju u predlogu za ponavljanje postupka mogle izneti pre pravnosnažnosti presude.

Pri tome, nije neophodno dalje detaljno obrazlagati odluku kojom se revizija odbija kao neosnovana, već se tužilje upućuje na obrazloženje pobijanog rešenja, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 405. stav 2. a u vezi odredbe člana 412. stav 5. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 405. stav 1. a u vezi odredbe člana 412. stav 5. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.