.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14945/2024
02.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić, Marije Terzić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Nikić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je zajenički punomoćnik Nebojša Tešić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 370/24 od 11.04.2024. godine, u sednici održanoj 02.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 370/24 od 11.04.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Valjevu Gž 370/24 od 11.04.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 250/22 od 26.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete u vidu izmakle koristi isplati 217.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.01.2024. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati 157.820,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Valjevu Gž 370/24 od 11.04.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odluči na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, kao izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada materijalne štete zbog izgubljene koristi u iznosu od 217.000,00 dinara koji se odnosi na izgubljene subvencije, obzirom da je, po navodima tužbe tužilac sa tuženim ugovorio kupoprodaju ovaca ali sa odložnim uslovom, tako da ih tuženi formalno preuzme odmah ali da ih prevede na svoje ime, odnosno na svoje gazdinstvo, tek krajem februara 2022. godine kako bi tužilac za 2021 godinu mogao da ostvari pravo na subvenciju od strane Republike Srbije u iznosu od 7.000,00 dinara po jednom grlu. Kako tuženi navedeni dogovor nije ispoštovao, već je ovce preneo u svojinu, a zatim i prodao trećem licu, tako da tužilac u svom stadu više nije imao 33 ovce, već 11, nije mogao da ostvari pravo na napred navedenu subvenciju.
Nižestepeni sudovi su zaključili da je ugovaranje odložnog uslova kao u konkretnom slučaju, da se prenos vlasništva nad prodatim ovcama odloži kako bi tužilac na ime ovih ovaca ostvario subvenciju, ništavo shodno članu 75. ZOO kojim je propisano da je ništavan ugovor u kome je postavljen odložni ili raskidni uslov protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, a evidencija nadležnih državnih organa kao dokaz o vlasništvu mora pratiti pravo stanje, pa je u konkretnom slučaju tuženi učinio ono što je bio dužan da učini, a kako subvencije mogu ostvariti samo vlasnici ovaca, to je nakon njihove prodaje mogao da ih ostvari samo tuženi, pa tužilac nije pretrpeo štetu njegovim krivicom.
Pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pogrešna primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pitanja na koja se revizijom ukazuje nisu od opšteg interesa, niti pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a pošto odluka o tužbenom zahtevu u parnicama sa pravnim osnovom kao u ovoj parnici zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, sledi da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 2. ZPP.
Iz tog razloga je Vrhovni sud odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe čl. 404. st. 2 ZPP- a.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužilac je podneo tužbu radi naknade štete 14.02.2022. godine, a vrednost predmeta spora je 217.000,00 dinara.
Kako je revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti ista nije dozvoljena, prema članu 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
