U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su tokom trajanja braka koji je zaključen 1992. godine zajedničkim radom stekle svu svoju pokretnu i nepokretnu imovinu i osnovale dve firme u kojima su bile zaposlene. Tužilja se pre okončanja postupka, zbog sukoba i netrpeljivosti sa tuženim, iselila iz zajedničke kuće i boravila u manastiru ... gde je na ime obavljanja svakodnevnih poslova imala obezbeđen smeštaj i hranu. Tuženi je formalno nezaposleno lice jer je firma u kojoj je radio otišla u stečaj, kod Nacionalne službe za zapošljavanje ostvaruje naknadu za nezaposlene koja iznosi oko 13.000,00 dinara mesečno, s tim da obavlja poslove … na osnovu ugovora o povremenom poslu sa VV ..., a deo naknade za izvršene usluge se na ime stipendije uplaćuje na račun GG, kćerke parničnih stranaka. Tuženi u potpunosti izdržava njihovu zajedničku punoletnu decu koja se nalaze na redovnom školovanju, održava kuću, plaća komunalije i nabavlja namirnice, a na tuženog nije upisana ni jedna nepokretnost koja je stečena tokom braka. Tužilja ima 44 godine, završila je srednju trgovačku školu i nezaposlena je.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi odlučili kada su tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi obaveza tuženog da doprinosi njenom izdržavanju odbili kao neosnovan, dajući za svoju odluku dovoljne i jasne razloge koje kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona (''Službeni glasnik RS'' br. 18/05), propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Stavom 3. tog člana propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Imajući u vidu da tužilja tokom postupka nije dokazala da je usled bolesti, invalidnosti ili starosti nesposobna da svojim radom ostvari sredstva za izdržavanje, a da je kao radno sposobna osoba u mogućnosti da obavlja privremene i povremene poslove (ukoliko nije u mogućnosti da zasnuje radni odnos na neodređeno vreme) radi sticanja sredstava za zadovoljenje sopstvenih životnih potreba, to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni kumulativno postavljeni uslovi iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona za utvrđivanje obaveze tuženog da doprinosi izdržavanju tužilje, iz kojih razloga se neosnovano navodima revizije ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Pri tome, pasivan odnos tužilje u pogledu sticanja sredstava za sopstveno izdržavanje, upravo radnim neangažovanjem, posebno imajući u vidu da tužilja ima 44 godine, isključuje njeno pravo na izdržavanje od strane tuženog koji od trenutnih primanja u celini izdržava njihovu zajedničku decu (koja se nalaze na redovnom školovanju) i podmiruje sve troškove održavanja zajedničke kuće i poslovnog prostora, iz kojih razloga bi, i po mišljenju ovog suda, obavezivanje tuženog da izdržava tužilju predstavljalo očiglednu nepravdu za njega.

Kako se navodima revizije tužilje ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić