Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020 i 10/23, u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz citirane odredbe zakona za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, uzimajući u obzir vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o tužbenom zahtevu.

Tužilac je podnetom tužbom zahtevao naknadu štete nastale na njegovom putničkom vozilu u saobraćajnoj nezgodi, a po istom osnovu, je tražio i naplatu novčanog potraživanja u visini nagrade isplaćene punomoćniku - advokatu za sastav zahteva za naknadu štete po polisi osiguranja štetnika, te za sastav prigovora na odluku osiguravajućeg društva, ovde tuženog, o odbijanju odštetnog zahteva u vansudskom postupku. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev u celosti nalazeći da pravo na naknadu troškova za radnje preduzete u pretprocesnom postupku (zahtev i prigovor), tužilac može ostvariti po pravilima o odgovornosti za štetu. Po oceni revizijskog suda, odluka drugostepenog suda o osnovanosti tužbenog zahteva ne odstupa od sudske prakse u tumačenju i primeni materijalnog prava u predmetima sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kao što je konkretan (Rev 19606/22 od 22.03.2024. godine). Razlozi na kojima je zasnovana odluka drugostepenog suda u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa postojećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka i ne postoji potreba za novim ili ujednačenim tumačenjem prava, niti je tuženi priložio sudske odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Sadržinom revizijskih navoda tuženi ukazuje na procesna pitanja konkretnog spora i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, dok se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava i pod uslovima iz odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta 20.05.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 84.433,50 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP. Nije od uticaja što je prvostepena presuda preinačena jer se u sporu male vrednosti ne primenjuje član 403. stav 2. tačka 2. ZPP, prema kome je revizija uvek dozvoljena ako drugostepeni sud preinači prvostepenu presudu i odluči o zahtevima stranaka.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković