U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić, Dragane Marinković i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Andrić, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd, čiji je punomoćnik Miloš Mijatović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1385/2024 od 29.10.2025. godine, u sednici održanoj 27.02.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gž 1385/2024 od 29.10.2025. godine.

PREINAČUJE SE presuda Višeg suda u Šapcu Gž 1385/2024 od 29.10.2025. godine, tako što se odbija, kao neosnovana, žalba tužioca, potvrđuje presuda Osnovnog suda u Šapcu P 1350/22 od 14.05.2024. godine i odbija zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

OBAVEZUJE SE tužiliac da tuženom naknadi troškove revizijskog postupka od 105.025,00 dinara, u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu P 1350/22 od 14.05.2024. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu izvrši uplatu mesečnih iznosa penzije od 22.248,65 dinara za period april – decembar 2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dospeća svakog iznosa penzije pa do isplate, kao i da mu naknadi parnične troškove. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove od 1.800,00 dinara. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka na teret tuženog.

Presudom Višeg suda u Šapcu Gž 1385/2024 od 29.10.2025. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade štete po osnovu prava na starosnu penziju za period od 01.04.2019. do 31.12.2019. godine isplati mesečne iznose od po 22.248,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01. u narednom mesecu za prethodni mesec pa do isplate; odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu parničnih troškova; obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove prvostepenog postupka od 91.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i troškove žalbenog postupka od 21.600,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac, srpski državljanin je 01.04.2019. godine navršio 65 godina života. Dana 10.04.2019. godine tužilac je podneo tuženom zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju. U vremenskom periodu do 1996. godine tužilac je u Srbiji navršio 20 godina 6 meseci 19 dana penzijskog staža, a nakon toga do 31.12.2019. godine je bio osiguran u Kanadi. Rešenjem tuženog od 15.09.2020. godine tužiocu je utvrđeno pravo na starosnu penziju od 01.01.2020. godine, u akontativnom mesečnom iznosu od 22.248,66 dinara. U razlozima tog rešenja navodi se da je iznos penzije utvrđen po osnovu penzijskog staža u Republici Srbiji.

Prvostepeni sud odbija postavljeni tužbeni zahtev za isplatu naknade u visini utvrđenih mesečnih iznosa penzije rešenjem tuženog od 15.09.2020. godine za sporni period od 01.04.2019. godine do 31.12.2019. godine, primenom odredbi članova 19. stav 1, 82a stav 1, 84. i 111. Zakona o penziijskom i invalidskom osiguranju i člana 18. Sporazuma o socijalnoj sigurnosti, zaključenog između Republike Srbije i Kanade. Tužiocu je priznato pravo na starosnu penziju u Republici Srbiji bez sabiranja penzijskog staža sa ostvarenim stažom osiguranja u Kanadi. U takvoj situaciji iznos penzije se određuje isključivo prema pravnim propisima Republike Srbije, a po tim propisima pravo na starosnu penziju ostvaruje se posle prestanka osiguranja.

Drugostepeni sud, uz konstataciju da po odredbi člana 192. stav 4. ZPP nije vezan za označeni pravni osnov potraživanja u tužbi, nalazi da osnov sporne obaveze tuženog proizlazi iz člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Tužiocu je osiguranje u Srbiji prestalo 1996. godine, u kom trenutku je imao preko 15 godina staža, pa je nakon navršavanja 65 godina života ispunio i drugi potreban uslov za sticanje prava na starosnu penziju, zbog čega je tuženi u obavezi da mu isplati mesečne iznose utvrđene rešenjem od 15.09.2020. godine počev od 01.04.2019. godine. Po oceni tog suda, pošto iz spisa predmeta nema elemenata za zaključak da je tužilac protiv rešenja tuženog od 15.09.2020. godine izjavljivao žalbu, odnosno da je ostvarivao pravo na sudsku zaštitu u upravnom sporu, ima mesta vođenju parničnog postupka radi sudske zaštite povređenog prava.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud našao da je za sporni odnos merodavna odredba člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je regulisana odgovornost pravnog lica za štetu prema trećim licima zbog nepravilnog i nezakonitog rada organa, ali u konkretnom slučaju ne postoje činjenice na osnovu kojih bi tuženi bio u obavezi da po tom pravnom osnovu tužiocu isplati iznose penzije za period pre 01.01.2020. godine.

Prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju („Službeni glasnik RS“, br. 34/03...94/24) rešenje o pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja i o penzijskom stažu donosi organ fonda određen opštim aktom fonda (član 98. stav 1); protiv prvostepenog rešenja može se izjaviti žalba organu određenom opštim aktom fonda u roku od 15 dana od dana prijema rešenja (član 99. stav 1); protiv rešenja fonda donetog po žalbi može se pokrenuti upravni spor kod nadležnog suda (član 103).

Odredbama člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Tužilac nije tvrdio, niti je uz tužbu dostavio dokaze da je izjavljivao pravne lekove protiv rešenja tuženog od 15.09.2020. godine, pa je ovo rešenje konačno i izvršno, te kao takvo ima obavezujuće dejstvo u pravnom poretku.

Nepravilan rad organa pravnog lica predstavlja činjenje ili nečinjenje protivno uobičajenom načinu obavljanja delatnosti koja šteti pravu i interesu nekog lica radom ovlašćenog lica. Nezakonit rad organa postoji ako je postupanje protivno zakonu ili drugom propisu, odnosno ako postoji propuštanje da se zakon, odnosno propis primeni. Međutim, nezakonit rad, kao osnov građanske deliktne odgovornosti ne postoji u slučaju kada je prilikom odlučivanja pogrešno primenjena neka opšta norma, pošto se takva nepravilnost otklanja u postupku po pravnim lekovima.

Sledi da je sudska kontrola zakonitosti konačnih rešenja koja donose organi tuženog predviđena u postupku pred upravnim sudom. Parnični sud nije ovlašćen da vrši redovnu kontrolu zakonitosti konačnih upravnih akata organa tuženog, odnosno da ceni pravilnost i zakonitost odluke organa tuženog donete u vršenju javnih ovlašćenja. Pošto tužba ne sadrži navode, niti postoje okolnosti koje bi upućivale na zaključak da je postojao nepravilan i nezakonit rad organa tuženog koji bi vodio njegovoj odgovornosti za štetu, drugostepena presuda je preinačena tako što je žalba tužioca odbijena kao neosnovana i potvrđna prvostepena presuda.

Iz navedenih razloga, odluka u stavu drugom izreke doneta je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Tuženi je postigao uspeh u revizijskom postupku, pa su mu stavom trećim izreke, u smislu odredaba članova 165. stav 2. i 154. ZPP priznati opravdani troškovi, koji se sastoje od nagrade za sastav revizije od 30.000,00 dinara, te sudskih taksi na reviziju od 30.010,00 dinara i na odluku po reviziji od 45.015,00 dinara.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković