Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., opština ..., čiji je punomoćnik Ivana Barišić, advokat iz ..., protiv tuženih Preduzeća za prevoz, turizam i trgovinu na veliko i malo „Jablanica trans“ DOO Paraćin i BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Ilić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3134/22 od 12.01.2023. godine, u sednici održanoj 19.09.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3134/22 od 12.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3134/22 od 12.01.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P 76/22 od 30.08.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa su obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate iznos od 450.000,00 dinara i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 150.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 100.000,00 dinara, za duševne bolove zbog povrede prava ličnosti iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2021. godine do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 208.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3134/22 od 12.01.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu u kome su tuženi obavezani da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate ukupan iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2021. godine do isplate. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete solidarno plate 300.000,00 dinara i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 80.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 70.000,00 dinara, za duševne bolove zbog povrede prava ličnosti iznos od 150.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.06.2021. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženima kao solidarnim dužnicima za isplatu nematerijalne štete u iznosu od još 100.000,00 dinara, od čega za pretrpljene fizičke bolove za iznos od još 70.000,00 dinara i za pretrpljeni strah za iznos od još 30.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 16.06.2021. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što su predložili da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade), već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog suda. Navodima revizije kojima se ukazuje na nalaz i mišljenje sudskog veštaka specijaliste sudske medicine, zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 16.04.2019. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 300.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.

Osim toga, u konkretnom slučaju nema mesta primeni člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP kojim je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Ovo stoga što stavom trećim izreke pravnosnažne presude, koju tuženi revizijom pobijaju, prvostepena presuda po izjavljenoj žalbi tuženih nije preinačena na njihovu štetu.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković