Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, stranke su u braku iz kojeg imaju dvoje punoletne dece, a odnosi između stranaka su poremećeni duže od 10 godina u kom periodu je tuženi više puta ispoljavao nasilje prema tužilji, pre svega u alkoholisanom stanju. Vređa je, omalovažava, ponižava, baca hranu, ranije je i fizički napadao. Tužilja je više puta napuštala dom a tuženom su više puta izricane hitne mere koje nije poštovao. Dva puta je osuđivan na zatvorske kazne za nasilje u porodici. Tuženi se leči u Klinici za psihijatrijske bolesti „dr Laza Lazarević", gde dobija terapiju, međutim, konzumira alkohol pa je u alkoholisanom stanju nasilan. Nalaz komisije veštaka potvrđuje dijagnostifikovan alkoholizam. Centar za socijalni rad od 2013. godine prati porodicu i smatra da je svrsishodno izreći mere zaštite od nasilja u porodici. Dana 07.10.2023. godine tužilja je prijavila nasilje budući da je tuženi, u alkoholisanom stanju, grubo vređao i omalovažavao u prisustvu snahe. U februaru mesecu 2024. godine, tuženi je takođe grubo vređao tužilju. Tužilja je nakon toga napustila porodičnu kuću.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud usvaja tužbeni zahtev tužilje. Obrazlaže da je izvedenim dokazima utvrđeno da je tuženi pod uticajem alkohola nasilan i agresivan, da konzumira alkohol iako se leči u Klinici za psihijatrijske bolesti „dr Laza Lazarević", te da se navedene radnje tuženog smatraju nasiljem u porodici, u smislu odredbe člana 197. Porodičnog zakona. Imajući u vidu da je tuženi tužilju ranije i fizički zlostavljao, da je sada zlostavlja psihički usled čega je tužilja više puta napuštala kuću, da su mu više puta izricane hitne mere koje nije poštovao zbog čega je bio i na izdržavanju kazne zatvora, prvostepni sud je primenom odredaba člana 198. stav 2. tačka 1. 3. 4. i 5. i stav 3. Porodičnog zakona, odredio mere zaštite od nasilja u porodici u trajanju od godinu dana po pravnosnažnosti presude.

Razloge za odluku prvostepenog suda, kao dovoljne i jasne, prihvata i drugostepeni sud.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su, polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno primenili odredbe materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični oblici nasilja definisani su u stavu 2. istog člana (nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede, izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu i dr), uz dalje određivanje, pod tačkom 6. stava 2, da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Odredbom člana 198. Porodičnog zakona propisano je da se protiv člana porodice koji vrši nasilje može odrediti jedna ili više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice, dok je odredbom iz stava 2. navedeno i koje mere zaštite od nasilja mogu biti određene. Saglasno odredbi stava 3. mere mogu trajati najviše godinu dana.

Nezavisno od intenziteta i oblika ispoljavanja, izvršeno porodično nasilje dovoljan je, i nužan, razlog za izricanje mere porodičnopravne zaštite. Dužina trajanja nasilja, pa ni intenzitet istog, nije od uticaja. Porodični zakon predviđa nultu toleranciju na nasilje. Svrha izricanja mera je sprečavanje ponavljanja nasilja, sprečavanja nastanka novog, kao i uzdržavanje od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašnja kojim se ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo. Zaštitne mere imaju i preventivni značaj. Sledom iznetog, a imajući u vidu utvrđene činjenice, pravilan je zaključak da je u konkretnoj situaciji, odnosno pri višegodišnjem kontinuiranom psihičkom zlostavljanju, ranije i fizičkom, određivanje mera zaštite bilo osnovano.

Neosnovano se osporava odluka o dužini trajanja mere kod činjenice da je utvrđeno da ranije izrečene mere tuženi nije poštovao.

Bez uticaja su navodi revizije kojima se apostrofira bolest tuženog, kod činjenice da tuženi i pored nesporne bolesti koja zahteva medikamentno lečenje konzumira alkohol kontinuirano.

Navodima revizije, posredno ili neposredno, osporava se činjenično stanje koje po mišljenju revidenta nije pravilno ili potpuno utvrđeno budući da tuženi smatra da je on žrtva zloupotrebe prijavljivanja nasilja (koji navodi su već isticani u žalbenom postupku i koje je drugostepeni sud pravilno ocenio kao neosnovane).

Revizijski navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, u pogledu primene materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o određivanju predložene mera zaštite od nasilja u porodici. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, dok osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Sledom navedenog, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković