Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Milovan Arsić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kragujevcu, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2610/20 od 14.12.2020. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao neblagovremena revizija (sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje) tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2610/20 od 14.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P 108/20 od 15.07.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji prizna pravo svojine na delu kp. br. .. K.O. ... i na porodičnoj stambenoj zgradi u merama i granicama bliže opisanim u izreci, te da je tužena dužna trpeti da se tužilja po osnovu te presude upiše kao vlasnik kod RGZ-SKN u Paraćinu. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužilje u delu kojim je traženo da sud presudom utvrdi da tužena Republika Srbija nema pravo državne svojine na kp. br. .. na mzv „BB“ pašnjak 6. klase, bliže opisano u izreci. Stavom trećim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 102.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2610/20 od 14.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji prizna pravo svojine na delu kp. br. .. K.O. ... i na porodičnoj stambenoj zgradi u merama i granicama bliže označenim u tom delu izreke i da je tužena dužna trpeti da se tužilja upiše kao vlasnik navedene nepokretnosti kod RGZ-SKN u Paraćinu. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se obaveže tužena da joj prizna pravo svojine na delu kp. br. .. K.O. ... u merama i granicama bliže označenim u tom delu izreke, kao i da tužena trpi da se tužilja upiše kao vlasnik navedene površine dela nepokretnosti kod RGZ-SKN u Paraćinu i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 51.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je preko punomoćnika izjavila reviziju s pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 410. stav 1. u vezi člana 403. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20) i našao da je revizija tužilje neblagovremena.

Prema članu 403. stav 1. ZPP, protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke mogu da izjave reviziju u roku od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude. Članom 410. stav 1. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti rešenjem prvostepeni sud, a članom 413. ZPP da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti Vrhovni kasacioni sud rešenjem ako to nije učinio prvostepeni sud.

Iz dostavnice u spisima utvrđeno je da je pobijenu drugostepenu presudu punomoćnik tužilje primio 14.01.2021. godine, tako da je poslednji dan roka za izjavljivanje revizije isticao 15.02.2021. godine (radni dan - ponedeljak). Tužilja je preko svog punomoćnika reviziju izjavila dana 11.07.2022. godine, dakle nakon isteka roka od 30 dana od dana dostavljanja prepisa presude zbog čega je revizija tužilje neblagovremena.

Osim toga, revizija tužilje sadrži predlog za vraćanje u pređašnje stanje ističući da je Ustavni sud rešenjem Už 1051/2021 od 14.06.2022. godine odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv drugostepene odluke, jer je tužilja imala pravo da izjavi reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP zbog preinačenja prvostepene presude na njenu štetu, usled čega smatra da podnošenjem ustavne žalbe rok za izjavljivanje revizije nije počeo da teče, pa je preloženo da se isti usvoji i revizija smatra blagovremenom i dozvoljenom.

Prema članu 111 ZPP, vraćanje u pređašnje stanje nije dozvoljeno ako je propušten rok od osam dana, računajući od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje ili ako je stranka tek kasnije saznala za propuštanje od dana kad je za to saznala, a posle proteka 60 dana od dana propuštanja ne može da se traži vraćanje u pređašnje stanje (član 110. stav 2. i 3. ZPP).

Kako je nakon isteka roka od 30 dana od dostavljanja drugostepene odluke (od 16.02.2021. godine) do dana izjavljivanja revizije (11.07.2022. godine) protekao rok od 60 dana, to je predlog za vraćanje u pređašnje stanje sadržan u reviziji nedozvoljen. Pri tom Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je revizija pravno sredstvo predviđeno za zaštitu prava stranaka u skladu sa pravilima parničnog postupka pred redovnim sudom, a da je ustavna žalba posebno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom RS zajemčenih prava i sloboda koja se podnosi Ustavnom sudu, a koji u skladu sa odredbama Zakona o Ustavnom sudu ceni pretpostavke za vođenje tog postupka i odlučivanje, kao i konkrentom slučaju. Stoga, po navedenim pravilima procesnog i materijalnog prava nema osnova da zbog podnošenja ustavne žalbe, rok za izjavljivanje revizije ne teče od dana dostavljanja drugostepene odluke u parničnom postupku, niti u konkretnom slučaju rešenje Ustavnog suda Už 1051/2021 od 14.06.2022. godine eventualno u tom pravcu sadrži upućujući nalog.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić