.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1525/2021
23.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koju zastupa Državno pravobranilaštvo Beograd, protiv tuženog AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Kosana Aćimović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2623/20 od 02.12.2020. godine, u sednici održanoj 23.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2623/20 od 02.12.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2623/20 od 02.12.2020. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 455/18 od 17.12.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade za korišćenje poljoprivrednog zemljišta za agro-ekonomsku 2015/2016. isplati iznos od 7.841,48 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Zakon o zateznoj kamati počev od dana podnošenja tužbe do isplate sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i da isplati troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 90.750,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2623/20 od 02.12.2020. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju sa zahtevom za naknadu troškova.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz člana 404. stav 1. ZPP u konkretnom slučaju nisu ispunjeni. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Kod utvrđene činjenice da je tuženi prijavio poljočuvarskoj službi korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, da je 30.11.2016. godine izvršio uplatu naknade za agro-ekonomsku 2015./2016. godinu po prosečnoj ceni zakupnine u AP Vojvodini, da je zaključkom Vlade RS od 11.03.2016. godine preporučeno da se za tu godinu (pod određenim uslovima) naplati naknada po prosečnoj ceni zakupnine u AP Vojvodini i da je odlukom Opštinskog veća Opštine Alibunar od 09.11.2016. godine usvojen navedeni zaključak Vlade RS sa rokom za uplatu najkasnije do 15.12.2016. godine, te da je ova odluka poništena 08.12.2016. godine (nakon što je tuženi izvršio uplatu), ukazivanje u reviziji na različitu sudsku praksu i drugačije sudske odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju.Imajući u vidu izneto na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhvno kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 04.04.2018. godine sa zahtevom za isplatu iznosa od 10.211,95 evra sa kamatom u dinarskoj protivvrednosti, a podneskom od 17.07.2018. godine tužilac je smanjio tužbeni zahtev na iznos od 7.841,48 evra sa kamatom u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate.
Kako se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
