Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se dozvoli odlučivanje o njegovoj posebnoj reviziji na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni (kasacioni) sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite u ovom sporu je isplata duga od strane tužene za izvršene advokatske usluge tužioca kao branioca po službenoj dužnosti u toku 2010. i 2011. godine. Činjenično-pravni zaključak drugostepenog suda, koji je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, je da je potraživanje tužioca zastarelo u toku 2021. godine, a da dostavljanje izvoda otvorenih stavki od strane tužene u kome je navedeno potraživanje tužioca po osnovu računa kod kojih je nastupila zastarelost potraživanja ne može predstavljati priznanje zastarele obaveze koje bi se smatralo odricanjem od zastarelosti u smislu odredbe člana 366. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer ne sadrži izričitu i nedvosmislenu izjavu o priznanju (a tužba radi isplate je podneta 23.10.2023. godine).

Po oceni Vrhovnog suda, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji tužioca radi novog tumačenja prava u vezi istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja, niti postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana ili za ujednačavanjem sudske prakse u situaciji kada tužilac nije dokazao da je izvod otvorenih stavki u ime tužene potpisao njen zakonski zastupnik, a iz sudskih odluka na koje se tužilac pozvao u reviziji proizlazi da izvod otvorenih stavki može imati značaj odricanja od zastarelosti samo ukoliko je takav izvod potisao zakonski zastupnik ili lice koje je on ovlastio.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena. Zbog toga se u ovoj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP.

Tužba radi isplate duga podneta je 23.10.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 94.750,00 dinara i postupak je vođen po pravilima parnice o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužioca nije dozvoljena bez obzira na preinačujuću odluku drugostepenog suda.

Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković