U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužioca Preduzeća za gradnju ''AA'' iz ..., koga zastupa punomoćnik Dušan Lakić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., ulica ... ..., koga zastupa punomoćnik Siniša Miladinović, advokat iz ..., radi sticanja bez osnova, vrednost spora 65.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1476/16 od 31.03.2017. godine, u sednici veća održanoj 07.02.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1476/16 od 31.03.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu II. 27435/13 od 24.09.2015. godine, obavezan je tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati 65.000 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka za evro počev od 09.01.2009. godine pa do 24.12.2012. godine, a od tada pa do isplate kamatu po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate u roku od 15 dana.Tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova spora isplati 565.850,00 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04...), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ranijeg ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Kao revizijski razlog ističe se postojanje bitne povrede ali se u obrazloženju ne navodi o kojoj je povredi reč.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju između stranaka je zaključen ''protokol razumevanja o kupoprodaji nepokretnosti'' dana 27. juna 2007. godine. Po članu 3. protokola uslov za zaključenje budućeg ugovora o prodaji se sastojao u tome da porodica VV – (suvlasnici sa tuženima na objektima izgrađenim na kp. br. ...) raskine ugovor o zajedničkoj gradnji sklopljen sa Privrednim društvom ''GG'' ... i da posle toga tuženi sa tužiocem zaključi ugovor o zajedničkoj izgradnji. Prilikom zaključenja ''protokola'' tužilac je predao tuženom kaparu – avans u iznosu od 65.000,00 evra, kao znak da će se zaključiti ugovor o prodaji 1/6 idealnog dela objekta u ulici ... ... i ... na kp. br. ... KO ...; da nepokretnost za čiju je kupoprodaju primljena kapara tuženi neće prodati bilo kom trećem licu; tuženi se obavezao da tužiocu vrati dvostruki iznos kapare i nadoknadi svu štetu koju prouzrokuje neopravdanim odbijanjem da zaključi ugovor o prodaji idealnog dela objekta. Dana 05. decembra 2009. godine tužilac je uputio tuženom opomenu pred tužbu zahtevajući vraćanje primljene kapare ili zaključenje ugovora o prodaji u skladu sa protokolom. Mesec dana kasnije tužilac je primio tuženikov dopis u kome on potvrđuje prijem opomene pred tužbu dok se o primljenoj kapari ne izjašnjava. Do podnošenja tužbe tužilac nije vratio primljenu kaparu, a postalo je izvesno da do zaključenja ugovora o prodaji između stranaka koji je predviđen ''protokolom'' neće doći, jer je jedan od suvlasnika obavestila tužioca da joj ponuđeni uslovi u vezi zajedničke gradnje nisu prihvatljivi, pa je svoj suvlasnički udeo na nepokretnosti razmenila sa trećim licem. Tuženi je primljenu kaparu zadržao iako do zaključenja ugovora o prodaji nije došlo.

Kod takvog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev usvojili.

Naime, po članu 80. stav 2. ZOO, ako je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja je primila kaparu, druga strana može po svom izboru zahtevati izvršenje ugovora ako je to moguće, naknadu štete, vraćanje kapare ili vraćanje udvojene kapare.

U konkretnom slučaju od četiri opcije tužilac se kao ugovorna strana (koja nije odgovorna za sudbinu ugovora) opredelio za jednu – vraćanje kapare. On je imao pravo i da traži vraćanje kapare i po pravilima o sticanja bez osnova (član 210. stav 2. ZOO), jer se osnov nije ostvario.

Osim toga, stekli su se uslovi za vraćanje datog (bez obzira da li je tuženi odgovoran za nezaključenje ugovora) i u hipotezi da je za sudbinu ugovora odgovoran ''treći'', odnosno da je do neizvršenja ugovora došlo zbog više sile i slučaja (član 137. stav 1. ZOO).

Imajući u vidu izložene razloge, neosnovani su revizijski navodi kojima se ističe da je materijalno pravo u konkretnom slučaju pogrešno primenjeno. Naime, raspravljanje o pravnoj prirodi protokola (da li je to predugovor ili ugovor) je bez značaja zato što su se stvorili uslovi za vraćanje kapare po više pravnih osnova.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić